PASKVALE FRISENDA, STRIP UMETNIK I AUTOR: Vestern je trka ka nepoznatom

 Stekao je svetsku slavu zahvaljujući sposobnosti da kombinuje precizan, realističan crtež sa snažnim pripovedanjem kroz slike. Njegov rad na seriji “Ken Parker” mnogi smatraju remek-delom italijanskog stripa. Ova serija je bila ključna za razvoj Frisendinog stila, a zahvaljujući radu na njoj, postao je prepoznatljiv kao umetnik koji uspeva da kroz detaljnu i emocionalno snažnu ilustraciju prenese dubinu likova i atmosfere. Njegov stil je prepoznatljiv po detaljnoj liniji, ekspresivnosti i sposobnosti da uhvati suštinu naracije kroz crtež.
Frisenda je takođe radio na stripovima kao što su „Teks Viler“, jedan od najpoznatijih italijanskih vesterna, što je dodatno potvrdilo njegovu poziciju u svetu stripa, a ljubitelji stripa u Srbiji, koji su uz „Teksa“ i „Kena Parkera“ odrasli, imaju priliku da svog idola upoznaju uživo, na 14. Međunarodnoj strip konferenciji „Kragujevac Komik Kon“, održanoj u Kragujevcu.
- Ken Parker je bio važan lik za moje formiranje kao čitaoca stripa, i kada sam ga otkrio kao dečak, bio sam očaran. To što sam došao u priliku da ga crtam, i to dok sam još bio mlad - imao sam oko 21 godinu kada sam započeo saradnju na seriji, bilo je veliko uzbuđenje, ali i izuzetno značajna škola, koja me je učila tome šta znači crtati po kadrovima – priča nam Paskvale Frisenda. - Razumeo sam stvari na koje nisam mislio da treba da obratim pažnju, ali i one koje uopšte nisam poznavao. Bez tog iskustva ne bih uspeo da napredujem u industriji, a svoju kasniju profesionalnu karijeru sam izgradio stalno imajući na umu ta znanja.

Kako kaže, vestern mu je uvek otvarao velike narativne mogućnosti – „ne više nego drugi istorijski periodi, ali s nečim drugačijim, možda energičnijim”.
- To je trka ka nepoznatom, ali u stvarnom, opipljivom svetu, koliko god prostran bio. Fasciniraju me svi aspekti vesterna, a istraživanja koja sam sproveo da bih sve preciznije dokumentovao, potvrdila su sve moje početne utiske – kaže Frisenda, dodajući da ima sličnosti između briganata, naoružanih, često bivših vojnika, siromašnih seljaka ili odmetnika koji su se odupirali vlastima i uglavnom delovali u južnim delovima Italije – i vestern slobodnjaka i lutalica Italijansko brigantstvo koje se pojavilo krajem 1800-ih ima mnogo starije korene, ali bi se mogla povući neka paralela sa periodom osvajanja Zapada. Ipak, to su različiti fenomeni, koji su nastali i razvijali se u različitim kontekstima i iz različitih razloga.
Jedan od Frisendinih najvažnijih poduhvata bila je adaptacija romana „Tatarska pustinja“ Dina Bucatija, svojevrsno pretvaranje klasika italijanske književnosti u formu stripa.
- Projekat adaptacije stripa “Tatarska pustinja” bio je sigurno najkompleksniji profesionalni izazov sa kojim sam se suočio do sada, jer se radilo o ključnom romanu italijanske (i ne samo italijanske) književnosti, sa specifičnostima koje nije bilo lako prevesti u slike. – ističe naš sagovornik.  - Ti specifični elementi uključuju tišinu i protok vremena, koji je ponekad doživljen kao odsustvo, ponekad kao pretnja, a ponekad kao razočaranje. To je bio dug i vrlo složen rad, koji je zahtevao brojne promene i stalna promišljanja, od kojih su mnoga nastala tokom samog procesa, kako bi se oblikovale table koje bi se pojavile u knjizi. Dok smo i scenarista, Mikele Meda, i ja, sve više ulazili u svet koji je Dino Bucati zamislio i ispričao, rad je neprestano sazrevao. 

Ivana Radoičić