ПАСКВАЛЕ ФРИСЕНДА, СТРИП УМЕТНИК И АУТОР: Вестерн је трка ка непознатом
Пасквале Фрисенда, италијански стрип аутор и илустратор, познат је љубитељима ове врсте уметности по раду у жанру вестерна и сарадњи с великим издавачима попут Серђа Бонелија.
Стекао је светску славу захваљујући способности да комбинује прецизан, реалистичан цртеж са снажним приповедањем кроз слике. Његов рад на серији “Кен Паркер” многи сматрају ремек-делом италијанског стрипа. Ова серија је била кључна за развој Фрисендиног стила, а захваљујући раду на њој, постао је препознатљив као уметник који успева да кроз детаљну и емоционално снажну илустрацију пренесе дубину ликова и атмосфере. Његов стил је препознатљив по детаљној линији, експресивности и способности да ухвати суштину нарације кроз цртеж.
Фрисенда је такође радио на стриповима као што су „Текс Вилер“, један од најпознатијих италијанских вестерна, што је додатно потврдило његову позицију у свету стрипа, а љубитељи стрипа у Србији, који су уз „Текса“ и „Кена Паркера“ одрасли, имају прилику да свог идола упознају уживо, на 14. Међународној стрип конференцији „Крагујевац Комик Кон“, одржаној у Крагујевцу.
- Кен Паркер је био важан лик за моје формирање као читаоца стрипа, и када сам га открио као дечак, био сам очаран. То што сам дошао у прилику да га цртам, и то док сам још био млад - имао сам око 21 годину када сам започео сарадњу на серији, било је велико узбуђење, али и изузетно значајна школа, која ме је учила томе шта значи цртати по кадровима – прича нам Пасквале Фрисенда. - Разумео сам ствари на које нисам мислио да треба да обратим пажњу, али и оне које уопште нисам познавао. Без тог искуства не бих успео да напредујем у индустрији, а своју каснију професионалну каријеру сам изградио стално имајући на уму та знања.
Како каже, вестерн му је увек отварао велике наративне могућности – „не више него други историјски периоди, али с нечим другачијим, можда енергичнијим”.
- То је трка ка непознатом, али у стварном, опипљивом свету, колико год простран био. Фасцинирају ме сви аспекти вестерна, а истраживања која сам спровео да бих све прецизније документовао, потврдила су све моје почетне утиске – каже Фрисенда, додајући да има сличности између бриганата, наоружаних, често бивших војника, сиромашних сељака или одметника који су се одупирали властима и углавном деловали у јужним деловима Италије – и вестерн слободњака и луталица Италијанско бригантство које се појавило крајем 1800-их има много старије корене, али би се могла повући нека паралела са периодом освајања Запада. Ипак, то су различити феномени, који су настали и развијали се у различитим контекстима и из различитих разлога.
Један од Фрисендиних најважнијих подухвата била је адаптација романа „Татарска пустиња“ Дина Буцатија, својеврсно претварање класика италијанске књижевности у форму стрипа.
- Пројекат адаптације стрипа “Татарска пустиња” био је сигурно најкомплекснији професионални изазов са којим сам се суочио до сада, јер се радило о кључном роману италијанске (и не само италијанске) књижевности, са специфичностима које није било лако превести у слике. – истиче наш саговорник. - Ти специфични елементи укључују тишину и проток времена, који је понекад доживљен као одсуство, понекад као претња, а понекад као разочарање. То је био дуг и врло сложен рад, који је захтевао бројне промене и стална промишљања, од којих су многа настала током самог процеса, како би се обликовале табле које би се појавиле у књизи. Док смо и сценариста, Микеле Меда, и ја, све више улазили у свет који је Дино Буцати замислио и испричао, рад је непрестано сазревао.
Ивана Радоичић