IZ PIŠČEVE BELEŽNICE Krf (3)
Večerali smo na krovu hotela Cavalieri. Ćelavi gost je pohvalio frizuru ćelavog kelnera. Gledali smo na tvrđavu i hram. I more. Pučina je dodirnuta svetlim prstom božijim. Bio je to svirep trenutak. Sveće su upalili ispod mora. Podmladili su se fenjeri. Osvetlio se grčko-engleski hram u tvrđavi. Pogled je bio... Kao Rio. Kao krovovi Havane. Kao… Kao…
Nemica sama u crvenoj haljini pila je vino i smejala se u mobilni. Izgledalo je kao da govori mesečini.
Sa desne strane je bio zaliv Garica. Tu je Odisej navodno sreo princezu Nausikaju. Rekao joj je da njena porodica mora biti presrećna što je ima. Ako je uopšte smrtna.
Nešto dalje je Mon Repo. Tamo je rođen vojvoda od Edinburga. Išao sam jednom kroz taj drevni vrt. Mirisali su borovi. Čuli su se cvrčci. Ćićićići. Probijao sam se kroz mističnu tminu i konačno izbio na kupalište. Kameni mol je bio izuvijan čas na jednu čas na drugu stranu. Izgledalo mi je kao da su plažu izgradili Rimljani i da od vremena Karakale čami zaboravljena. Tu je izvirao jedan sveti izvor.
Nedaleko je bio restoran gde su kristalni lusteri visili na drveću. Tu smo sedeli jedno veče.
***
Pošao sam na Paleokastricu. Boja vode je bila zelena. Voda je bila hladna. Dasija je znatno toplija. U Paleokastrici se skamenio još jedan Odisejev brod. Vozili smo se uzbrdo. Stali smo u restoranu sa pogledom. Jeli smo hobotnicu u sirćetu i ribu. Dva sata smo razgovarali o Mediteranu, o sukobima Grka i Feničana na Siciliji. Nastavili smo put. Seli smo u poslastičarnicu. Kelnerica se zvala Amelia. Bila je iz Rumunije. Zagluhnuli smo od veličanstvenosti. Bio je to Kapri. Samo za nas. Lebdeli smo nad vidikom. Pala je krupna ali kratka kiša.
Sledeći put sam iz bazena Golden Fox gledao zaliv kao iz aviona.
***
Na izletu brodom s nama su pošle dve Ruskinje iz Estonije. Jedna je radila u Londonu kao turistički agent. Druga nam je recitovala Puškina i Ahmatovu. Slikala se kao da se daje. Srđan, detinjasti doktor iz naše grupe, se zaljubio u nju. Jorgos je bio stari mornar sa bradavicom na nosu. Četiri godine je živeo u Nemačkoj, dve u Indiji. Sad je čuvao naš hotel. Uveče smo pili pivo.
- Šta znači crveni mesec? – pitao sam ga.
- Sutra će biti vruće – odgovorio je on.
Srđan je pričao o Ruskinji iz Estonije i vikao:
- O ljudi!
Lajali su letnji psi. Urlali su plameni lavovi leta. Letnji zmajevi su bljuvali vatru. Mirisala je letnja noć. Bog Pan je ođekivao u svim ođecima Krfa...
Vladimir Pištalo