ИЗ ПИШЧЕВЕ БЕЛЕЖНИЦЕ Крф (3)

Фото: Pixabay.com

Вечерали смо на крову хотела Цавалиери. Ћелави гост је похвалио фризуру ћелавог келнера. Гледали смо на тврђаву и храм. И море. Пучина је додирнута светлим прстом божијим. Био је то свиреп тренутак. Свеће су упалили испод мора. Подмладили су се фењери. Осветлио се грчко-енглески храм у тврђави. Поглед је био... Као Рио. Као кровови Хаване. Као… Као…

Немица сама у црвеној хаљини пила је вино и смејала се у мобилни. Изгледало је као да говори месечини.

Са десне стране је био залив Гарица. Ту је Одисеј наводно срео принцезу Наусикају. Рекао јој је да њена породица мора бити пресрећна што је има. Ако је уопште смртна.

Нешто даље је Мон Репо. Тамо је рођен војвода од Единбурга. Ишао сам једном кроз тај древни врт. Мирисали су борови. Чули су се цврчци. Ћићићићи. Пробијао сам се кроз мистичну тмину и коначно избио на купалиште. Камени мол је био изувијан час на једну час на другу страну. Изгледало ми је као да су плажу изградили Римљани и да од времена Каракале чами заборављена. Ту је извирао један свети извор.

Недалеко је био ресторан где су кристални лустери висили на дрвећу. Ту смо седели једно вече.

***

Пошао сам на Палеокастрицу. Боја воде је била зелена. Вода је била хладна. Дасија је знатно топлија. У Палеокастрици се скаменио још један Одисејев брод. Возили смо се узбрдо. Стали смо у ресторану са погледом. Јели смо хоботницу у сирћету и рибу. Два сата смо разговарали о Медитерану, о сукобима Грка и Феничана на Сицилији. Наставили смо пут. Сели смо у посластичарницу. Келнерица се звала Амелиа. Била је из Румуније. Заглухнули смо од величанствености. Био је то Капри. Само за нас. Лебдели смо над видиком. Пала је крупна али кратка киша.

Следећи пут сам из базена Голден Fox гледао залив као из авиона.

***

На излету бродом с нама су пошле две Рускиње из Естоније. Једна је радила у Лондону као туристички агент. Друга нам је рецитовала Пушкина и Ахматову. Сликала се као да се даје. Срђан, детињасти доктор из наше групе, се заљубио у њу. Јоргос је био стари морнар са брадавицом на носу. Четири године је живео у Немачкој, две у Индији. Сад је чувао наш хотел. Увече смо пили пиво.

- Шта значи црвени месец? – питао сам га.

- Сутра ће бити вруће – одговорио је он.

Срђан је причао о Рускињи из Естоније и викао:

- О људи!

Лајали су летњи пси. Урлали су пламени лавови лета. Летњи змајеви су бљували ватру. Мирисала је летња ноћ. Бог Пан је ођекивао у свим ођецима Крфа...