Zoran Gutović, direktor Pravoslavne reči: „Prave se vrednosti uvek prepoznaju“

Pored esnafskih, kuća je dobila i izuzetno društveno priznanje - Oktobarsku nagradu Novog Sada za „izuzetna ostvarenja u višegodišnjoj izdavačkoj delatnosti, kojima se prepoznaje, obnavlja i čuva nacionalni identitet i predstavlja svetska istorijska, umetnička i kulturna baština”.

„Pravoslavna reč“ osnovana je 1992. i u proteklih 26 godina pozicionirala se u samom vrhu domaćeg izdavaštva. Već neka od prvih izdanja, kojima se predstavila čitalačkoj publici –„Opšta crkvena istorija“ Jevsevija Popovića, naučna studija „Evropa i Srbi“ i „Manastiri Srbije“ Slobodana Mileusnića u dva toma – ukazala su na prepoznatljiv izdavački pečat, koji će se dalje graditi nizom vrhunskih monografija izuzetne grafičke i štamparske izrade. Pri tome je fokus na naslovima istorijske i kulturne sadržine; istorijske, kako pojašnjava osnivač i direktor „Pravoslavne reči” Zoran Gutović, kako bi te knjige pomogle i poslužile mladim generacijama za nauk, a kulturne, jer su spomenici kulture jedini svedoci postojanja i trajanja jednog naroda...   

Koliko je u današnjim vremenima, ne naročito naklonjenim ozbiljnoj knjizi, teško zadržati takvu uređivačku koncepciju i ne podleći izazovu kiosk literature?

– Za proteklih 26 godina ni jednog trenutka nismo bili u dilemi da li se prikloniti ili pokleknuti pred izazovima kiosk literature, ma šta taj pojam značio. Mi ga shvatamo dvojako. Njegovo izvorno značenje je prodaja knjiga na kioscima i trafikama, što za „Pravoslavnu reč” ne dolazi u obzir. S druge strane, kiosk literatura može da podrazumeva i lako štivo, bez kvalitetnog sadržaja, jeftine štampe i lošijeg grafičkog izgleda knjige, a ni to nije uređivačka politika naše kuće. Sve ove godine mi nastojimo da naša dela traju i da ostanu budućim generacijama. Autori su afirmisani stvaraoci iz oblasti nauke, kulture, istorije, umetnosti. Ova vredna izdanja nisu namenjena samo domaćem čitaocu, budući da su gotovo uvek štampana na srpskom i engleskom jeziku, a pojedina su prevođena na nemački, italijanski, ruski, grčki, francuski... sa željom da se inostrani čitaoci upoznaju sa svim vrednostima koje ima srpski narod. Pri tome, naša izdanja su monografije, koje su po sadržaju, obimu i veličini iznad kiosk knjiga. Takođe, njihova štampa je vrlo skupa i zahteva velika sredstva. I zamislite da delo jednog akademika, doktora nauka ili profesora, koji je uložio svoj ugled i ogromni potencijal u pisanje knjige, a koju mi opremimo izvrsnim fotografijama, odštampamo na luksuznom papiru, povežemo u kožni ili tvrdi povez - završi na kiosku. Uz potpuno poštovanje izdavača koji objavljuju kiosk literaturu i tako se dovijaju da lakše dopru do čitalaca, kao i uz poštovanje čitalaca koji žele da na najbrži i najjeftiniji način dođu do knjige, smatramo da bi kiosk kao mesto prodaje naših knjiga bio skrnavljenje istih. Za nas knjižara ostaje jedini hram u kome se mogu kupiti naše monografije.

Upravo sa sjajnom monografijom „Crnjanski - biografija jednog osećanja” stigli ste do više nego respektabilne osme titule Izdavačkog poduhvata godine, koju ste sa beogradskog Sajma knjiga doneli u Novi Sad...

– Nagrade prijaju i mislim da nije iskren onaj ko kaže da mu one ništa ne znače. Negde sam pročitao, ne znam ko je rekao, da nagrade potcenjuje samo onaj ko ih ne dobija. Mislim da ima istine u ovim rečima. Veoma smo srećni i zadovoljni zbog titule Izdavački poduhvat godine, jer ta je nagrada veliko priznanje same struke, ali postaje i lična karta knjige. Istovremeno, nagrada knjizi krči put prema čitaocu, kao i prema stručnim krugovima. Ona budi jače interesovanje kod svih jer, složićete se, nagrada Beogradskog sajma knjiga još uvek ima kredibilitet u vremenu kada se kredibilitet svega po malo gubi. Inače, naše monografije, zbog svog sadržaja i kvaliteta, uvek su predmet interesovanja biblioteka prilikom otkupa knjiga, bez obzira da li su nagrađene ili ne. Međutim, verujem da nagrade doprinose većem interesovanju čitalaca, pa će se radi njega i biblioteke u većem broju odlučiti za otkup nagrađene knjige, ponukane tražnjom. Smatram da u svakom smislu reči nagrada doprinosi većoj afirmaciji nagrađene knjige. Ona se na taj način uzdiže iznad drugih knjiga odštampanih u istom vremenskom periodu i samim tim postaje posebna, a posebnost je zanimljiva i ceni se.

Na Sajmu knjiga „Pravoslavna reč” je dobila nagradu i za knjigu „Spomeničko blago RS”, kojom je samo nastavljen izdavački pravac usmeren ka upoznavanju čitalaca sa znamenitostima i lepotama, ne samo Srbije, već generano svih prostora na kojima živi srpski narod...

– Zadovoljstvo je bilo biti deo „Pravoslavne reči” na Sajmu knjiga u Beogradu ove godine. Dve najznačajnije nagrade, kao dupla kruna, i potvrda da smo na pravom putu i da sa tog puta, bez obzira na teškoće i iskušenja sa kojima se susrećemo svakodnevno, nećemo skrenuti niti od njega odustati. Uostalom, kada se pročitaju naslovi naših knjiga i ko su njihovi autori, može se steći pravi utisak o našem opredeljenju, a to je očuvanje kulturne baštine, tradicije i istorije ne samo Srbije nego i srpskog roda, ali i drugih naroda i nacionalnih zajednica. Da izdvojim samo neke naslove: „Srbija – gradovi, opštine i naselja“ autora prof. dr Stevana Stankovića, monografija „Vuk naš nasušni“ Milovana Vitezovića, „Ratni album 1914–1918“ Andra Popovića, „Stara Srbija“ dr Slavenka Terzića, zatim brojna kapitalna izdanja: „Biseri Srbije“, na srpskom, ruskom, nemačkom i engleskom jeziku kao posebne izdavačke celine, „Sveti Srbi“ Slobodana Mileusnića, „Srbi – velikani svetske nauke: Pupin, Tesla, Milanković“ u tri toma, „Kulturna baština Srbije, Crne Gore i Republike Srpske“ u tri toma, sedmotonu ediciju „Znemenite bitke i bojevi srpske i crnogorske vojske“, „Ivo Andrić – most i žrtva“ prof. dr  Jovana Delića, studija „Jevanđeljski motivi u epskim narodnim pesmama“ prote Sava B. Jovića, kao i divot izdanje knjige „Vaskrs države srpske“ Stojana Novakovića. ,Pored naslova iz srpske istorije, tradicije i kulture objavljuje i knjige poezije naših značajnih i priznatih pesnika kao što su Matija Bećković, Rajko Petrov Nogo, Đorđo Sladoje, Gojko Đogo, Selimir Radulović...

Nakon Vukove nagrade i Ordena Svetog Save, „Pravoslavna reč” je sad dobila i Oktobarsku nagradu Novog Sada. Može li se govoriti o tome da ova priznanja kući, okrenutoj lepoj reči, ipak predstavljaju svojevrstan signal da se u našem društvu negde još poštuju kultura i umetnost, iako to često tako ne deluje?

– Da ne mislimo da je tako, da smatramo da se u našem društvu više ne poštuje kultura i umetnost, ne bismo se bavili ovim poslom. Rad i delovanje „Pravoslavne reči” je duboko utemeljeno u verovanju da su te vrednosti sastavni deo nas kao pojedinaca i društva u celini. Istina, čini se da su se malo pritajile, ali su tu, čekaju pravi momenat da opet blesnu u svoj svojoj snazi i lepoti. Nagrade koje pominjete, a koje smo mi dobili, potvrda su toga. Ponosni smo na Orden Svetog Save, koji nam je uručio Sinod SPC, a na predlog vladike bačkog Irineja. Ponosni smo na Oktobarsku nagradu Novog Sada, koju nam je dodelila Skupština grada. Ponosni smo na Vukovu nagradu, najviše društveno priznanje u oblasti kulture Republike Srbije. Ponosni smo i na nagradu Gligorije Vozarević, koju dodeljuje Biblioteka grada Beograda, za najboljeg izdavača u 2017. godini. I na kraju, ali ne manje važno, ponosni smo na tih osam Izdavačkih poduhvata na Beogradskom sajmu knjiga. Nagrade su dobijene iz različitih sfera društva, sa različitih pozicija, iz različitih institucija. Svaka od njih pojedinačno, ali i sve one zajedno, govore da se u ovoj zemlji na kulturu i umetnost i dalje obraća pažnja, da se primećuje ko šta i kako radi, i da za taj rad ipak stižu priznanja, kad tad. „Pravoslavna reč” je kuća koja postoji, eto, 26 godina a tek u poslednjih nekoliko smo primili sve ove značajne nagrade. Ali, nismo odustali, verovali smo da će neko naše pregalaštvo prepoznati. Istina, o nagradama nismo razmišljali niti smo radili da bismo ih dobili, ali one su logičan sled, potvrda da Srbija i dalje gleda, prati i nagrađuje prave vrednosti u kulturi i umetnosti.

Zbog svega toga smo jako ponosni, srećni i zadovoljni, ali imamo još veću odgovornost u vremenima koja su pred nama. Moramo svojim daljim radom opravdati nagrade i nastaviti negovanje pravih, trajnih vrednosti. Nisu kultura i umetnost mrtvi, naprotiv. Nadamo se da će svakim trenom, svakim danom, svakom godinom jačati i biti sve glasniji. A „Pravoslavna reč” će dati svoj puni doprinos tome. Želeo bih da, na ovom mestu, pomenem još jednog značajnog novosadskog izdavača, a to je „Prometej” i njegovog vlasnika i urednika Zorana Kolunyiju, koji je na ovogodišnjem Sajmu knjiga dobio nagradu Izdavač godine. Po mom dubokom uverenju, ta nagrada mu je trebala biti dodeljena mnogo godina ranije, jer ju je „Prometej” svojim radom i objavljenim naslovima odavno zaslužio. No, nikad nije kasno. Ovo je, zapravo, još jedan primer da se pravi rad i prave vrednosti na polju kulture i umetnosti prepoznaju i priznaju.

Šta se u skoroj budućnosti može očekivati iz izdavačke radionice „Pravoslavne reči”? 

– Planovi za vreme koje je pred nama su veliki. Prioritet nam je nastavljanje edicije, koju smo započeli objavnjivanjem monografije o Vuku Karayiću, nastavili sa ovogodišnjom knjigom o Milošu Crnjanskom, a u pripremi su monografije o Dositeju Obradoviću, Njegošu i Svetom Savi. To su tri kapitalne monografije i ako uspemo, a nadamo se da hoćemo, da ih objavimo do Sajma knjiga 2019. godine, biće to kruna našeg izdavačkog rada, ali i kruna mog vođenja „Pravoslavne reči”. Naravno, pored ova tri nabrojana naslova, imamo u planu još nekoliko značajnih monografija, kao što je „Rusija i srpsko pitanje” Slavenka Terzića, ali i knjiga poezije i proze, poput antologije najlepših pesama ispevanih o našoj zemlji „Srbija koja mi nedostaje” Dragana Bosnića i Rajka Petrova Noga.

M. Stajić