Strip koji leči dušu: Pandemija ili pandemonijum?

Autor ovih reči je Marko Stojanović, urednik „Strip presinga, magazina za devetu umetnost“ u izdanju niškog Studentskog kulturnog centra, koji se upravo pojavio 21. put, „pokrivajući“ tako zjap nedostajuće periodike na ovdašnjoj strip sceni. Pošto je periodika (časopisi, magazini...) najdinamičniji segment na sceni bilo koje umetničke grane koja se ostvaruje u štampanim medijima, nepostojanje publikacije koja će predstavljati aktuelna dešavanja i pružati uvid u stvaralačke radionice najsigurniji je znak da takva scena tavori, tapka u mestu i neminovno srlja u nestajanje. Otuda je pojava časopisa, koliko god neredovnih u izlaženju, kakav - takav garant opstajanja i, možda, začetak nadolazećeg boljitka. Zahvaljujući Stojanovićevom entuzijazmu udruženom sa nespornom stručnošću, ovdašnja strip scena ima serioznu publikaciju koja na 80-tak strana krcatih sadržajima nudi praksu-stripove i teoriju (intervjue, prikaze, teorijske osvrte). To je, naravno, nedovoljno za strasne ljubitelje ali izostanak „Strip presinga“ svakako bi raskinuo bilo kakve veze sa domaćim i svetskim strip zbivanjima koja neuzaustavljivo teku. Na tom putu, na žalost, napuštaju nas velikani na čijim smo delima odrastali i stasavali; „Presing“ dirljivim tekstovima podseća na one koji su tokom 2020. iz stripa otišli u večnost: proslavljeni scenaristi Svetozar Toza Obradović (1950-2020) i Petar Alayić (1954-2020), stripski i filmski scenarista (napisao scenario za kultni film „Brazil“) Čarls Alverson (1935-2020), tvorac priča o Asteriksu, Umpah-Pahu, Tangiju i Laverdiru - Alberto Uderzo (1927-2020).

Informativno-obrazovnu funkciju imaju sjajni tekstovi o strip klasiku „Malom Nemu“ Vinzora Mekeja (autor Milan Jovanović) i sportsko-humornom „Nježnom“ Ivice Bednjaneca (napisao Vladimir Šagadin), odnosno osvrt na rad strip crtača Karla Napravnika (1909-1957) iz pera Tomaša Prokupeka. Slede kritike izašlih brojeva makedonskog magazina „Devetka“ te par aktuelnih strip albuma. Iscrpni intervju Živojina Tamburića sa strip doajenom Dušanom Reljićem, kome je formalni povod monografija „Dušan Reljić – strip, karikatura, ilustracija“ Predraga Đurića („Modesti stripovi“, 2019), otkriva Reljićevu životnu priču, od detinjstva, prvih koraka u svetu 9. umetnosti, uspeha, uzora, dilema, „pečalbarenja“ u Grčkoj, do povratka u Srbiju i sažimanja sopstvenih iskustava. Pleni Reljićeva duhovitost i izbalansiranost u sagledavanju događaja (uz primetnu gorčinu razočarenja u pojedine prijatelje); u svakom slučaju ovaj tekst je čas iz istorije jugoslovenskog i srpskog stripa koji zaslužuje punu pažnju. Niz intervjua sa aktivnim, mladim stvaraocima – Francuzom Olivijem Dobrelom Dobsom, Dancem Henrikom Rerom koji je na privremenom radu u Njujorku, Grkom Vasilisom Gogtzilasom – pruža uvid u skrivenu stranu njihovih radionica: nesrazmeru između napornog rada i velikih očekivanja, s jedne strane, i, s druge strane, uhodane strip industrije, rutinskog rada uz obavezno poštovanje rokova, nedovoljnih honorara, slabe ili nikakve popularnosti. Sudar individualnih snova i nadanja sa realnim stanjem u strip biznisu autorima nameće tešku odluku: odustajanje ili pristajanje na oštre uslove uz nadu da će doći vreme kada se snovi ostvaruju.

Ilija Bakić