Стрип који лечи душу: Пандемија или пандемонијум?

Аутор ових речи је Марко Стојановић, уредник „Стрип пресинга, магазина за девету уметност“ у издању нишког Студентског културног центра, који се управо појавио 21. пут, „покривајући“ тако зјап недостајуће периодике на овдашњој стрип сцени. Пошто је периодика (часописи, магазини...) најдинамичнији сегмент на сцени било које уметничке гране која се остварује у штампаним медијима, непостојање публикације која ће представљати актуелна дешавања и пружати увид у стваралачке радионице најсигурнији је знак да таква сцена тавори, тапка у месту и неминовно срља у нестајање. Отуда је појава часописа, колико год нередовних у излажењу, какав - такав гарант опстајања и, можда, зачетак надолазећег бољитка. Захваљујући Стојановићевом ентузијазму удруженом са неспорном стручношћу, овдашња стрип сцена има сериозну публикацију која на 80-так страна крцатих садржајима нуди праксу-стрипове и теорију (интервјуе, приказе, теоријске осврте). То је, наравно, недовољно за страсне љубитеље али изостанак „Стрип пресинга“ свакако би раскинуо било какве везе са домаћим и светским стрип збивањима која неузаустављиво теку. На том путу, на жалост, напуштају нас великани на чијим смо делима одрастали и стасавали; „Пресинг“ дирљивим текстовима подсећа на оне који су током 2020. из стрипа отишли у вечност: прослављени сценаристи Светозар Тоза Обрадовић (1950-2020) и Петар Alayić (1954-2020), стрипски и филмски сценариста (написао сценарио за култни филм „Бразил“) Чарлс Алверсон (1935-2020), творац прича о Астериксу, Умпах-Паху, Тангију и Лавердиру - Алберто Удерзо (1927-2020).

Информативно-образовну функцију имају сјајни текстови о стрип класику „Малом Нему“ Винзора Мекеја (аутор Милан Јовановић) и спортско-хуморном „Њежном“ Ивице Бедњанеца (написао Владимир Шагадин), односно осврт на рад стрип цртача Карла Направника (1909-1957) из пера Томаша Прокупека. Следе критике изашлих бројева македонског магазина „Деветка“ те пар актуелних стрип албума. Исцрпни интервју Живојина Тамбурића са стрип доајеном Душаном Рељићем, коме је формални повод монографија „Душан Рељић – стрип, карикатура, илустрација“ Предрага Ђурића („Модести стрипови“, 2019), открива Рељићеву животну причу, од детињства, првих корака у свету 9. уметности, успеха, узора, дилема, „печалбарења“ у Грчкој, до повратка у Србију и сажимања сопствених искустава. Плени Рељићева духовитост и избалансираност у сагледавању догађаја (уз приметну горчину разочарења у поједине пријатеље); у сваком случају овај текст је час из историје југословенског и српског стрипа који заслужује пуну пажњу. Низ интервјуа са активним, младим ствараоцима – Французом Оливијем Добрелом Добсом, Данцем Хенриком Рером који је на привременом раду у Њујорку, Грком Василисом Гогтзиласом – пружа увид у скривену страну њихових радионица: несразмеру између напорног рада и великих очекивања, с једне стране, и, с друге стране, уходане стрип индустрије, рутинског рада уз обавезно поштовање рокова, недовољних хонорара, слабе или никакве популарности. Судар индивидуалних снова и надања са реалним стањем у стрип бизнису ауторима намеће тешку одлуку: одустајање или пристајање на оштре услове уз наду да ће доћи време када се снови остварују.

Илија Бакић