Slovo kritike: „Pogledaj zvezdu svoju, Fibislave” Đorđa Pisareva

U do sada objavljenim knjigama – a njih je, kako sam kaže, više nego što ih je napisao – Pisarev je utirao puteve kroz bespuća postmodernističkog literarnog svetonazora, od proze preko poezije do dramskih tekstova, praveći „izlete“ u fantastiku ili klasični realistički model mišljenja i pisanja; odskora su se tim traganjima pridružile i knjige namenjene prvenstveno mladom čitalaštvu, onom u osetljivom dobu posle najranijeg detinjstva a mnogo pre tinejyerskih godina. Glavni junak ovih dela je „mačkić“ Fibislav koga radoznalost i sticaji okolnosti bacaju u svakovrsne avanture tela i duha. Do sada su se u ovom ciklusu, znakovito (i pomalo misteriozno) nazvanom „Devet mačijih života“, pojavila tri romana: “Pozna večera za Gospođu Fibi”, “Šta sanjaju Fibislavi” i najnoviji “Pogledaj zvezdu svoju, Fibislave”. Ove su knjige raskošne i vrcave pripovesti o Fibislavu u svetu koji je za njega nov i izazovno tajanstven, posebno jer je ovaj mačkić radoznao (čak i preterano) i vragolast.

Fibislavov svemirski slalom mlađima će biti podsticaj za razvijanje sopstvene mašte i sopstvenih vizija a one malo (ili malo više) starije podsetiće na njihovo detinjstvo i sadržaje koji su im plenili pažnju…

Uz sve rečeno, roman “Pogledaj zvezdu svoju, Fibislave” pripada na ovim literarnim prostorima retkoj literarnoj vrsti – naučnoj fantastici za najmlađe čitaoce. Knjiga počinje spektakularno: Srpska Svemirska Agencija (SSA) angažuje Fibislava za spasilačku misiju pod nazivom „Mesečev čvor“, mada je on, s druge strane, angažovan od Tajnog saveta planete Zemlja, da u maloj „stelt“ kapsuli, diskretno ispituje „nastanjene i nenastanjene planete u potrazi za sirovinama i resursima, prijateljima i neprijateljima“ a roman “Pogledaj…” u stvari je hronika te opasne i rizične avanture koja će prpošnog „kosmonauta-veterana“ (kako Fibislav sebe vidi i predstavlja) voditi na planetu Grašikaš (nazvanu tako po njihovom tradicionalnom jelu: paprikaš plus paprika plus grašak), u tržni centar Jupiter, prepun neverovatnih čuda i poslastica sa sve restoranom „Kod veselih Hobita“, u luna park „Saturn“… Fibislavu je zapalo da se bori protiv zamalo pa fatalne najezde sve-mir-ševa na Mlečni put koja se, za opstanak našeg parčeta Univerzuma, mogla povoljno okončati samo pronalaskom Planete od sira koja je malo dalje od planete Robinson spejs sa koje su Fibislav i njegova ekipa hrabro otišli u nepoznato i pronašli Baš Belu Planetu svu od sira i na nju doveli gladne miševe i spasli svemir, TransMlečnu železnicu, Zvezdani grad i Zemlju!

Avanture i putovanja svemirskog Fibislava prilika su da Pisarev razvije neobičnu, samosvojnu stvarnost sazdanu od čitaocima znanih svakodnevnih stvari i pojava pomešanih sa čudesima budućnosti, onima sasvim novim i onima osmišljenim i prezentovanim u popularnim naučnofantastičnim knjigama, filmovima i serijama. Kroz takav spoj starog i novog autor se kreće veselo, ponekad parodijski nastrojeno ali uvek razbibrižno lako i duhovito, a u epizodi o Lajki iz kapsule „Sputnjik“ duboko potresno. Njegov, odnosno, Fibislavov svemirski slalom mlađima će biti podsticaj za razvijanje sopstvene mašte i sopstvenih vizija a one malo (ili malo više) starije podsetiće na njihovo detinjstvo i sadržaje koji su im plenili pažnju, od agent Fibislavovog predstavljanja „a la“ Bond, do (već poslovično legendarnih) android-barmena (u Luna-baru) ili (jednako legendarnih) fejzera. Opštem utisku pun doprinos daju i minuciozne, karikaturalne ilustracije Nastasje Pisarev.

Rečju, roman Pogledaj zvezdu svoju, Fibislave pravi je izvor iskrene čitalačke radosti izazvane piščevom maštovitom invencijom i spada u one retke knjige koje se zavole već posle par stranica i za koje je čitaocu žao što su se tako brzo (prebrzo) završile.

Ilija Bakić