Predstavljena knjiga Ulica izgubljenih reči

Priče sakupljene u knjizi, otvorile su priče sakupljene u iskustvu ljudi. Razgovor je neposredno i inspirisano vodio Bojan Krivokapić, dok je autor odgovarao, pričajući, i čitajući.

Uz dužno poštovanje prema izdavaču koji mu je ukazao šansu, kao “početniku” koji je već napisao i jedan neobjavljeni roman, Marjanović se ipak nije deklarisao kao politički profilisan pisac.

Jasno, dovoljo je deklaracija u svetu koji nas okružuje, i sve više tera da pričamo jedni drugima na uvo, da namigujemo u mraku. Marjanović je samo ceo svoj život zapisivao ono što mu privuče pažnju, ono što nije u redu. Ono izgovoreno što nije u saglasju sa onim kome je izgovreno. Ono malo što u svetu jednog pisca, postane sve. Kao jedna slika svog oca ili red vožnje, koje pisac poput na predstavljanju spomenutog Danila Kiša, autorovog svetskog favorita sa eks-jugoslovenskih prostora, pretvori u romane i romane.

"Bili su meni dragi ljudi. Zadovoljan sam. Prva promocija i prva samostalna promocija. Malo sam duže čekao knjigu da izađe, pomešana su osećanja, ipak sam zadovoljan kako sve izgleda i funkcioniše", odgovarao je i na glupa novinarska pitanja mladi pisac. On kaže da  roman koji je pisao pre šest, sedam godina nije uspeo da objavim.

"To je normalno i čak je ispalo dobro. Puno sam istraživao i, da ne budem tako skroman, napredovao ovim pričama u odnosu na taj roman", kaže Đorđe.

“Ulica izgubljenih reči” objavljena je u Somboru kao pobednička prva knjiga mladog autora. Osamnaest pripovedaka (plus jedna, “Skandinavska diktatura”, deljena na predstavljanju u “Peru”) komuniciraju sa svakodnevicom, na neusiljen način opisujući život i svet ljudi, puževa, i druge sluzave tekovine civilizacije. Bar ako je “suditi” po tri pročitane priče na promociji u Novom Sadu. 

Marjanović je svoju i svačiju prvu knjigu okarakterisao kao ličnu kartu pisca. Pisao je na blogu i na radionicama, shvativši da su upravo kratke priče, a ne roman koji i dalje želi da napiše i objavi, forma koja mu odgovara, u kojoj može da eksperimentiše. Kao formirani pisac, ima problem, “kao i većina ljudi koji pišu”, da ne može da se posveti samo tome. Đorđe ipak radi pričajući, kao urednik književnog programa “CK13” u Novom Sadu.

"Pisanje trpi, tražim fokus, teme, čvršći hvat koji će me opsedati u svakodnevnim mislima, jer pisanje na silu sam probao i to ne ide, definitivno ne ide", priča Marjanović, a za kraj čuva(mo) utisak da sve može da bude i ne mora:

I. Burić