Predstavljena knjiga Ivana Negrišorca: Njegoš se ne može ućutkati
NOVI SAD: Knjiga eseja i pesama „Istraga predaka“ Ivana Negrišorca, nastajalih tokom proteklih četvrt veka, u kojima je „ukoričena Crna Gora u svoj svojoj kulturno-umetničkoj, političkoj i istorijskoj veličini, i njena suzopisana i oplakana sudbina”, predstavljena je juče u Srpskom narodnom pozorištu.
U ovim prelomnim vremenima pokušavao sam da pojasnim šta je to srpska kultura, kako će ona biti povezana s pitanjem našeg nacionalnog integriteta, a pogotovo me zanimalo kako stvari stoje u pogledu jezičkog, književnog i ukupnog kulturnog identiteta, pojasnio je Negrišorac, dodajući da postoji još čitav niz tekstova na tom fonu koje je, zbog obimnosti, morao da ostavi za drugu knjigu, te se u „Istrazi predaka” usredsredio na pitanje krize identiteta Crnogoraca: „Istraga predaka znači da moramo da ućutkamo Njegoša, Svetog Petra Cetrinjskog, Marka Miljanova i sve ljude koji su konstituisali istorijsku Crnu Goru”...
Knjiga „Istraga predaka”, objavljena u izdanju novosadske „Grupe sedam” dobila je lane Specijalnu nagradu na Sajmu knjiga u Andrićgradu.
Po rečima Njegovog presveštenstva vladike bačkog dr Irineja Bulovića, preci su neuništivi, „oni žive u večnosti sa Bogom, po svojim zaslugama”.
Pretke ne možemo iskoreniti kao da ih nikada nije bilo,a upravo takav eksperiment se dešava danas u Crnoj Gori”, ocenio je vladika Irinej. Za akademika Matiju Bećkovića, knjiga „Istraga predaka” predstavlja iznad svega relevantnu istragu pamćenja i predanja, potiranja istine i imena, pisma i jezika, kazao je vladika bački.
Da Ivan Negrišorac nije napisao ništa drugo, već ’samo’ Istragu predaka,imao se rašta i roditi, poručio je akademik Bećković. Književnik Selimir Radulović je, pak, ocenio da se od Njegoševe „Istrage poturica“ i borbe za očuvanje vlastitog identiteta, naroda i države, došlo se do radikalizovanog oblika duha samoporicanja, do istrage predaka, do obračuna sa njima i preinačenja njihovog zaveta. „Neuki sejači zla, kako kaže Negrišorac, bez ostatka ciljaju u crnogorsko pamćenje, u predanjsku svest, da bi slažuć varku na varku, u naše vreme obnarodovali da su Crnogorci drugačiji od Srba, poručio je Radulović.
M. Stajić
