„Ogledala Oko Nedremana”, nova knjiga Ivana Negrišorca

Kroz dvanaest poglavlja i 73 pevanja pesnik vodi svoje čitaoce na neobično poetsko putovanje, od Višegrada do Pekinga, od Sakramenta do Hilandara, od deteta „koje voli da leti” do „poodraslog deteta sa kosom po kojoj samo je belina perja” koje sluša bajke od kojih „zaspaće jednom, zauvek”: Šta će biti / Biće. / I nek bude! 

Često se u kritičarskim krugovima može čuti da se u pesničkom opusu Ivana Negrišorca zapravo radi o „autentičnom iskušavanju slobode i to u svim sferama ljudskosti”. Najvažniji pokretački poetički odnos u njegovoj poeziji i dalje je odnos prema tradiciji, iako se u „Ogledalu Oka Nedremana” oslikavaju i detalji svetskih kulturnih toponima. Tek, na Negrišorčevu se poeziju gleda kao na palimpseste, ispod kojih izbijaju i drugi tekstovi kako duhovnog, religijskog karaktera, tako i svetovnog, gde se pesnik vraća svom intimnom “ja” koje je, kako recimo veli Saša Radojčić, „u isto vreme i Ti”.

Na tom tragu je i ođavno poglavlje nove zbirke, naslovljeno “Grumen vazduha”. Ovaj svojevrstan poetski esej o smrtnosti ljudskoj, ali i besmrtnosti vere, nade i ljubavi, zaokružuje prelepa, potresna oda "Ko je to u nama": Ovo sam / Ja, ovo sam ti! / Ovo si ti, / Ovo sam / Ja!, završni su njeni stihovi, za koju je žiri Nagrade Lenkin prsten , dodeljujući Negrišorcu ovo priznanje za najlepšu ljubavnu pesmu napisanu u minuloj godini, ocenio da je „finale dostojno Laze Kostića i njegove veličanstvene himne o Lenki Dunđerski”.   

Ivan Negrišorac pesničko je ime dr Dragana Stanića, profesora na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i predsednika Matice srpske. Stanić/Negrišorac je rođen 1956. godine u Trsteniku, rastao je u Sirigu, studije književnosti završio na novosadskom Filozofskom fakultetu, da bi magistrirao i doktorirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. U svet srpske poezije ušao je 1981. zbirkom Trula jabuka, za koju je dobio nagradu „Goran“ za mlade pesnike.

Potom je usledilo još dvadesetak knjiga poezije, za koje je dobio najvažnija domaća poetska priznanja, poput Zmajeve i nagrada „Branko Ćopić“,„Rade Drainac“, Žička hrisovulja, Gračanička povelja, „Meša Selimović“, Pečat vremena, Pečat varoši sremskokarlovačke, „Despotica Angelina Branković“... te pomenutog Lenkinog prstena. Pesme su mu prevođene na engleski, ruski, nemački, francuski, mađarski, rumunski, slovenački, slovački, rusinski, makedonski, češki, grčki i kineski jezik.

M. S.