Pesniku Zoranu Kostiću uručena Zmajeva nagrada Matice srpske za 2018. godinu
Na Svečanoj sednici Matice srpske, održanoj pre dve večeri, o 193. rođendanu naše najstarije književne, kulturne i naučne institucije, Zoranu Kostiću je uručena Zmajeva nagrada Matice srpske za najbolju pesničku zbirku na srpskom jeziku objavljenu u prethodnoj godini.
Po odluci žirija, kojim je predsedavao prof. dr Jovan Delić, pesnik, dramski pisac i prevodilac iz Banjaluke je najdugovečnije i najvrednije srpsko poetsko priznanje zavredeo knjigom „Pulskvamperfekta“, objavljenom lane pod okriljem Književne zadruge Srpskog nacionalnog saveta u Podgorici.
U svom slovu o poeziji Zorana Kostića, član žirija Zmajeve nagrade Matice srpske Đorđo Sladoje je ocenio da se ona može, jednim delom, čitati i kao lirski vodič kroz istoriju srpskog stradanja, naročito u dvadesetom veku. U tom svojevrsnom panoramskom pregledu opštih žrtvenih i strašnih mesta, istakao je Sladoje, najbolje su i najuverljivije Kostićeve pesme zasnovane na ličnom doživljaju, na dubokim dečjim traumama „u kojima je krhka i lelujava lirska građa poduprta i ojačana kolektivnim iskustvom, odnosno kulturnim, mitskim i religijskim simbolima“.
„Pulskvamperfekta“ je, inače, ispevana pretežno u distisima i katrenima. Knjiga je podeljena na tri ciklusa, odnosno komore, ali tako da pojedini opsesivni motivi kolaju iz jedne u drugu komoru – kroz distihe i katrene – kao kroz spojene sudove. „U relativno širokom metričkom rasponu preovlađuju deveterci i jedanaesterci, podesni za lirsku naraciju kojoj je Kostić i odranije sklon. Otuda se mnoge njegove pesme, posebno one duže, daju prepričati, naveo je Sladoja.
„Gotovo svaka druga Kostićeva pesma govori o zlu i nasilju u različitim, često bizarnim oblicima, o masovnom stradanju srpskog naroda, ali i drugih naroda koji se na ovom ’pedlju kopna’ međusobno istrebljuju – za tuđi račun, uglavnom. Tako ni bosanski lonac, u istoimenoj pesmi nije tek kulinarski pojam, već metafora balkanske istorije – i svakodnevice, nažalost“, ukazao je Sladoje. „I najnovija poezija Zorana Kostića prožeta je tragičnim doživljajem života i sveta; ’istorijskom tugom’ i mučninom od svakodnevlja. Izrazito je prisutan osećaj poraženosti, uzaludnosti i samoće, trošnosti i nestajanja... Stoga sred mračnih, gotovo apokaliptičnih vizija, dragoceni postaju humorni odušci, metafizički proplamsaji i proplanci vedrine iz sećanja na predele detinjstva i zavičaja“.
Analizirajući nagrađenu zbirku, Sladoja je ukazao i na to da je Kostić mogao poneku pesmu i izbaciti iz ovog pozamašnog rukopisa, „pogotovo one koje se vrte u istom tematsko-motivskom krugu i sličnom ritmu, ne doprinoseći bitnije vrednosti knjige“. Neke je pesme možda trebalo i sažeti čime bi se, dalje će Sladoje, bar donekle ukrotila bujična retorika koja provali na pojedinim mestima, mada je, priznaje, teško obuzdati Kostićevu jezičku silinu koja je neuporediva u savremenom srpskom pesništvu.
„Zoran Kostić je ruski glasan pesnik, ponekad i preglasan, pa bi stišaniji ton u pojedinim pesmama delovao primerenije. A mogla se, bez po muke, i poneka rima doterati. Ali nemam nameru, i kad bih mogao, da ovim ovlašnim primedbama osporim vrednost Kostićeve knjige, nego da nekako raščistim prečicu do njenog pretežnijeg i boljeg dela, do onog lirskog jezgra iz kojeg isijava elementarna, živa jezička i poetska energija“, zaključio je član žirija Zmajeve nagrade.
Zahvaljujući se na ovom izuzetnom poetskom priznanju, Zoran Kostić je svoj ogled posvetio upravo Jovanu Jovanoviću Zmaju, u spomen na kojeg je 1953. Matica srpska i ustanovila Zmajevu nagradu. „Da je pesnik Zmaj ostao samo slavuj, da nije u svoju poeziju uneo i angažman, nikada ne bi stekao onaj glas koji je imao i koji ima u srpskoj javnosti. Tek, i ova nagrada potvrđuje ostvarenje jedan od temeljnih pesnikovih ideala: celovitost, nedeljivost i jedinstvo srpskog književnog prostora. Jer, izdavač nagrađene knjige stihova je Književna zadruga Srpskog nacionalnog saveta iz Podgorice, veliko priznanje dodeljuje Matica srpska u Novom Sadu, a za prestižno odličje zahvalnost stiže od autora koji je knjigu pisao u Banjaluci“, rekao je Kostić, čije stihove je govorio glumac beogradskog Narodnog pozorišta Nebojša Kundačina.
Svečana sednica Matice srpske bila je, inače, prilika i za svojevrsnu rekapitulaciju onoga što je lane obeležilo rad ove institucije, pa je tako njen predsednik prof. dr Dragan Stanić ocenio da je 2018. u tom smislu bila izuzetno bogata i uspešna, ispunjena mnogim aktivnostima usmerenim ka što potpunijoj realizaciji Matičinog programa rada. Po njegovim rečima, rešene su mnoge nedaće, pre svega finansijske, a sa pojačanim načinom finansiranja znatno je unapređeno više važnih segmenata sveukupnog delovanja Matice srpske. U tom pogledu je posebno istakao dobru saradnju sa republičkom vlašću, pre svega sa ministarstvima kulture i nauke, zatim sa Pokrajinskom vladom i resornim sekretarijatima za nauku i za kulturu, kao i sa Gradskom upravom, a posebno je istakao podršku predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, pre svega, Matičinim enciklopedijsko-leksikografskim poslovima.
„Zahvaljujući tome uspeli smo da na nov način ubrzamo izradu kapitalnih projekata, kao što su Srpska enciklopedija, Srpski biografski rečnik, Laksikon pisaca srpske književnosti, višetomni Rečnik srpskoga jezika, istorijski Rečnik srpskoga jezika 12-18. veka, Rečnik slavenosrpskog jezika i dr. Uspeli smo isto tako da obavimo i građevinsku revitalizaciju i obnovu onog dela naše zgrade u kojoj se odvija rad Srpske enciklopedije i Izdavačkog centra Matice srpske, a pre nedelju dana je prva faza tih radova okončana. Sada nam predstoji početak sličnih poslova na obnovi Svečane sale, Sale za sednice, Salona i kancelarija na prvom spratu, a to su sve prostorije koje nisu obnavljane već gotovo pola veka“, naveo je prof. dr Dragan Stanić.
On je na kraju ocenio da su sve Matičine institucije, Biblioteka, Galerija i Izdavački centar, radile su veoma dobro, te da je međusobna saradnja bila uzorna u svakom pogledu. Takođe je istakao i dobru medijsku vidljivost Matice srpske, što zahvaljujući posebnoj, mesečnoj emisiji o MS i njenim ustanovama na RTV, kao i dobroj saradnji sa štampanim medijima, pri čemu je apostrofirao i list Dnevnik, te činjenici da se svi Matičini programi mogu pratiti na sajtu MS i na Jutjub kanalu. „A na kraju ovog svođenja računa, kao neka vrsta završne poslastice, treba da istaknemo da smo u veoma uspešnoj 2018. godini dobili i izuzetno lepo i za nas obavezujuće priznanje Srpske pravoslavne crkve: Orden Svetoga Save I stepena“, zključio je predsednik Matice srpske.
Tradicionalna beseda, koja je neizostavni deo Svečane sednice Matice srpske, ovoga je puta bila posvećena velikom jubileju Srpske pravoslavne crkve, obeležavanju osam vekova autokefalnosti, o čijem je značaju za SPC ali i celokupnu srpsku duhovnost, govorio episkop bački Irinej. „Ta 1219, kada je Sveti Sava izdejstvovao, na potpuno legalan i kanonski način, a iznad svega na hrišćanski i ljudski način, u duhu ljubavi i jedinstva u pravoslavnoj crkvi, autokefaliju, odnosno samostalnost SPC, predstavlja vododelnicu u našoj istoriji. Jer plodovi i uticaj tog događaja i svega što je on proizveo obeležavaju svekoliku našu istoriju za poslednjih osam vekova, i to u svim oblastima života, nauke, kulture, duhovnosti, identiteta, državnosti, sve do, na kraju krajeva, i samog istorijskog bića i opstanka našeg naroda“, poručio je vladika Irinej, koji je značajan deo svoje besede posvetio i aktuelnim pitanjima autokefalnosti.
M. Stajić