Osam dana u Pekingu (8): Koračamo duboko u budućnost

Koračamo duboko u budućnost, tamo su ekrani koji prepoznaju korisnike, koji znaju sve o njihovim navikama, a i drugi uređaji koji znaju sve o knjigama koje izmere (recimo, pametne vage), a zatim prilazimo i pametnom ormaru… Na ovom mestu mi imamo svoje stolove i razgovaramo. Stolovi su, inače, obični. Tako barem izgledaju. Nismo kod njih primetili neke posebne znake pameti. Ovaj virtualni sajam traje, bogami, ceo dan.

Kinezi imaju običaj da daju male poklone, da od rastanka kao tačke u vremenu naprave opipljivu tačku u prostoru. Jaja meni i Klaudiji poklanja deo svog sveta, mirisnu kinesku ogrlicu. Jaja i Li su neočekivani prijatelji od prvog dana, šire pozitivnu energiju gdegod da odem. Njihovi mali pokloni, s obzirom da su iz drugog sveta, imaju veliku specifičnu težinu za mene.

Sedmi je dan, opasno me spopada umor nakon svakodnevnog 12-i-višesatnog angažmana. Bukvalno, ne stižem da se naspavam. Neko me je od kuće pitao, šta smo obilazili od znamenitosti Pekinga? Ništa, zaista ništa turistički, no zato smo svi duboko ušli u srce kineske izdavačke industrije. Pred nama je iskrslo mnogo dogovora, mnogo sitnih detalja, pre svega, mnogo ljudi sa svojim svetovima, u koje se mora pažljivo ući da bi posao imao smisla.

Knjiga putopisa “A Brisel se da prehodati lako” pesnika i izdavača Nenada Šaponje pojavilo se, baš uoči Sajma knjiga u Beogradu, a kao izdavač pojavljuje se novosadski Sajnos.

Knjiga sadrži dobar deo putopisa koje je upravo “Dnevnik” premijerno objavljivao, a to se, naravno, odnosi i na ovaj koji ćemo okončati naredne nedeljne, putopis iz Kine, pod nazivom “Peking se ne da prehodati, ni lako, ni brzo”.

I oproštajni parti je na kraju dana, sa kineskom tradicionalnom muzikom i neočekivanim ukusima australijskih vina i japanske hrane. A zabava k’o zabava. Tu su svi.

Vraćam se taksijem, Galerija 1920 u kojoj je bila zabava je u drugom krugu, hotel je na obodu prvog, no da bi se stiglo pešice, treba barem dva sata. Ili promeniti dve linije metroa. Peking se definitivno ne da tako lako prehodati. Grad od 20 miliona ljudi je baš veliki zalogaj za mere naše percepcije... Dakle, čak i militantni pešak, ovde bira taksi. Šta mari, nije ovde taksi tako ni skup, 30 juana ili, za nas, 230 dinara. A jedini pravi gubitak se krije iza činjenice da čovek ne pešači.

Nenad Šaponja