Objavljena antologija „Pesnici Novog Sada”, koju je priredio dr Zoran Đerić
Iz izdavačke radionice Društva novosadskih književnika izašla je antologija „Pesnici Novog Sada” dr Zorana Đerića.
U ovoj jedinstvenoj poetskoj panorami zastupljeno je više od stotinu pesnika koji su rođeni u najvećoj prečanskoj varoši, u njoj se školovali, ovde radili i stvarali ili je Novi Sad bio njihovo poslednje utočište. Antologiju otvaraju klasici poput Jovana Jovanovića Zmaja, Laze Kostića i Stefana Stefanovića, a zavesu spušta najmlađa poetesa u ovom izboru, Milena Kulić, dok su unutar ovih okvira neka od najznačajnijih imena domaće književnosti, poput Ive Andrića, Miloša Crnjanskog, Anice Savić Rebac, Žarka Vasiljevića, Danila Kiša, Vaska Pope, Aleksandra Tišme, Miroslava Antića, Ferenca Fehera, Miodraga Pavlovića, Judite Šalgo, Florike Štefan, Vojislava Despotova, Vujice Rešina Tucića, Vaska Pope, Stevana Raičkovića... Nisu, naravno, izostala ni savremeni pesnički glasovi koje predvode Gordana Đilas, Selimir Radulović, Ivan Negrišorac, Nenad Šaponja, Đorđo Sladoje...
– Ideja je bila da se kroz ovu antologiji predstavi pesnički potencijal Novog Sada. I zaista, kada se sagleda koja su to pesnička imena vezana za naš grad, slobodno se može reći da Novi Sad predstavlja pravu pesničku prestonicu – kaže za „Dnevnik” dr Zoran Đerić. – Pripremao sam ovu panoramu tokom prethodne prinudne izolacije zbog korone, tako da je ubičajenu svakodnevnu šetnju zamenilo kretanje novosadskim poetskim prostorom.
Izbor je naslonjen koliko na pređašnje Đerićevo pesničko i čitalačko iskustvo, ali su, pogotovo kada je reč o mlađim autorima ili onima koji ne stvaraju na srpskom jeziku, važan izvor bili književni časopisi i internet.
– Tačno sam znao šta tražim pa su tako, recimo, u nekim pesmama prisutnije slike prošlosti, dok se u drugima pokreću egzistencijalni i etički problemi. Ali je suština da odabrana poezija ne odstupa od „prostornih pravila” gde Grad, kako je to svojevremeno zapazila književ-nica Svetlana Bojm, „predstavlja idealnu sredinu između čežnje i otuđenosti, pamćenja i slobode, nostalgije i modernosti”. Nažalost, upravo zbog toga su pojedini pesnici koji ne stvaraju na srpskom jeziku i bez svake sumnje su zasluživali mesto u ovoj antologiji, na kraju izostali, jer nisam mogao da odgovarajuću pesmu nađem u adekvatnom prevodu.
Planirano je da do kraja godine antologija „Pesnici Novog Sada” bude i zvanično promovisana, ali da li će do toga i doći najviše će, podrazumeva se, zavisiti od epidemiloške situacije. U najgorem slučaju, knjiga će biti predstavljena bez prisustva publike, ali uz lajv striming. Inače, „Pesnici Novog Sada” je peta knjiga objavljena pod etiketom Društva novosadskih književnika: prethodno su izašle. podsetimo, „Novosadska rok poezija”, koju je priredio Bogica Mijatović, zatim antologija „Nova priča Novog Sada” Nenada Šaponje, pa zbornik „Novi duhovni most”, te još jedna književna panorama - „Almanah DNK proze”.
M. Stajić