Објављена антологија „Песници Новог Сада”, коју је приредио др Зоран Ђерић
Из издавачке радионице Друштва новосадских књижевника изашла је антологија „Песници Новог Сада” др Зорана Ђерића.
У овој јединственој поетској панорами заступљено је више од стотину песника који су рођени у највећој пречанској вароши, у њој се школовали, овде радили и стварали или је Нови Сад био њихово последње уточиште. Антологију отварају класици попут Јована Јовановића Змаја, Лазе Костића и Стефана Стефановића, а завесу спушта најмлађа поетеса у овом избору, Милена Кулић, док су унутар ових оквира нека од најзначајнијих имена домаће књижевности, попут Иве Андрића, Милоша Црњанског, Анице Савић Ребац, Жарка Васиљевића, Данила Киша, Васка Попе, Александра Тишме, Мирослава Антића, Ференца Фехера, Миодрага Павловића, Јудите Шалго, Флорике Штефан, Војислава Деспотова, Вујице Решина Туцића, Васка Попе, Стевана Раичковића... Нису, наравно, изостала ни савремени песнички гласови које предводе Гордана Ђилас, Селимир Радуловић, Иван Негришорац, Ненад Шапоња, Ђорђо Сладоје...
– Идеја је била да се кроз ову антологији представи песнички потенцијал Новог Сада. И заиста, када се сагледа која су то песничка имена везана за наш град, слободно се може рећи да Нови Сад представља праву песничку престоницу – каже за „Дневник” др Зоран Ђерић. – Припремао сам ову панораму током prеthodnе принудне изолације због короне, тако да је убичајену свакодневну шетњу заменило кретање новосадским поетским простором.
Избор је наслоњен колико на пређашње Ђерићево песничко и читалачко искуство, али су, поготово када је реч о млађим ауторима или онима који не стварају на српском језику, важан извор били књижевни часописи и интернет.
– Тачно сам знао шта тражим па су тако, рецимо, у неким песмама присутније слике прошлости, док се у другима покрећу егзистенцијални и етички проблеми. Али је суштина да одабрана поезија не одступа од „просторних правила” где Град, како је то својевремено запазила књижев-ница Светлана Бојм, „представља идеалну средину између чежње и отуђености, памћења и слободе, носталгије и модерности”. Нажалост, управо због тога су поједини песници који не стварају на српском језику и без сваке сумње су заслуживали место у овој антологији, на крају изостали, јер нисам могао да одговарајућу песму нађем у адекватном преводу.
Планирано је да до краја године антологија „Песници Новог Сада” буде и званично промовисана, али да ли ће до тога и доћи највише ће, подразумева се, зависити од епидемилошке ситуације. У најгорем случају, књига ће бити представљена без присуства публике, али уз лајв стриминг. Иначе, „Песници Новог Сада” је пета књига објављена под етикетом Друштва новосадских књижевника: prеthodno су изашле. подсетимо, „Новосадска рок поезија”, коју је приредио Богица Мијатовић, затим антологија „Нова прича Новог Сада” Ненада Шапоње, па зборник „Нови духовни мост”, те још једна књижевна панорама - „Алманах ДНК прозе”.
М. Стајић