NOVA IZDANJA: Od Balaševićeve biografija, preko kineskih priča do meditacija o zločinu
Beogradska „Laguna” objavila je knjigu „Panonski admiral“ u kojoj novinar, kritičar i publicista Ivan Ivačković, probijajući se kroz zbirku ličnih i kolektivnih sećanja, ispisuje onu profesionalnu, umetničku biografiju Đorđa Balaševića.
Veliki pesnik bio je, kako sam Ivačković kaže, briljantan hroničar i tumač našeg vremena. Tokom devedesetih godina prošlog veka izrastao je i u simbol otpora balkanskoj provincijalizaciji i ratu, jer se suprotstavljao sili gluposti i gluposti sile. Ipak, najpre ćemo ga pamtiti kao pesnika intime i ljudskih osećanja, kao pesnika ljubavi, čije pesme već nekoliko generacija nosi ispod kože. U tom smislu je „Panonski admiral“ naklon njegovoj umetnosti i njegovom civilizacijskom angažmanu, koji je u toj umetnosti imao istaknuto mesto.
„Knjige su spomenici, tako da je odgovornost autora uvek velika. Mi preuzimamo odgovornost da verno prikažemo ljude o kojima pišemo ili da verno prikažemo njihov rad, ono što je njihovo nasleđe”, naodi Ivačković. „Ova knjiga jeste puna pohvala za Balaševićevo pesništvo i muziku. Međutim, stalo mi je da se zna i da njegov prerani odlazak nije uticao ni na jedan moj vrednosni sud o njegovim pesmama. Reč je o čoveku koji nije snimio loš album, što je redak slučaj i u internacionalnim razmerama. Dakle, ništa u knjizi nisam ulepšavao zato što je on otišao. Da jesam, to bi možda s ljudske strane bilo razumljivo, ali bilo bi neodgovorno. A u knjigama je zaista važno sačuvati tu odgovornost. Zato nikada nisam nikome ugađao dok sam pisao. Balaševiću nije bilo ni potrebno ugađati”...
Kina koje više nema
Iz izdavačke radionice zrenjaninske „Agore” izašla je Antologija kineske proze XX veka, koja obuhvata pripovesti ukupno 66 autora, koje su odabrali priređivači Ding Fan i Šeng Anfeng. Tako su u Antologiji zastupljeni i glavni pobornik uvođenja narodnog govora u književnost Lu Sjun, zatim vrsni esteta i pesnik Guo Možuo, pa melanholični majstor kratke priče Ju Dafu, sve do nekih od najpopularnijih pisaca današnjice, kao što su Đija Pingva, Ju Hua ili Čen Žan. Po rečima prevodioca Bojana Tarabića, ovo je svojevrsna hronika „jedne Kine koje više nema, ali koja nije sasvim iščezla i čija je zaostavština toliko snažna”.
„Antologija predstavlja smeo pokušaj da se sveukupnost jednog književnog stopleća sažme u sedamdesetak priča kazivanih perom i glasom najvećih kineskih pisaca . Odabir je načinjen tako da ukaže i predstavi osobenosti kineske kratke priče i isprati istorijske tokove iz vremena kada se kineska nacija budila pa sve do devedesetih godina XX veka i otvaranja prema Zapadu. Teme i motivi su izrazito šaroliki, od eksperimentalnih epistolarnih formi do poziva na nacionalno osvešćenje, rasprava o smislu života i elegijskih obraćanja istorijskim ličnostima. Drugzu bitnu ulogu igraju putopisi, te pastoralna i zavičajna literatura, koja obiluje opisima narodnih običaja, ali i lamentima za minulim vremenima”, navodi Tarabić.
O zločinu i zločincima
U Ediciji „Integrali” Kulturni centar Novog Sada objavio je zbirku kratkih priča nemačkog filozofa, esejiste i režisera Aleksandra Klugea „Ko izusti utešnu reč, izdajnik je”. Knjiga, koju je prevela Sanja Karanović, sastoji se od 48 kratkih priča (za Frica Bauera), koje govore o nacističkim zločinima, antisemitizmu, kao i različitim pokušajima da se zločinima utekne. Priče su pri tome pisane iz raznovrsnih perspektiva, koje uključuju žrtve, zločince, egzekutore i njihove saradnike, posmatrače... „Kluge nam time omogućava da sveobuhvatno razumemo anatomiju i strukturu zločina, ali nas ujedno stavlja u situaciju da osetimo empatiju sa svim akterima, bez obzira na njihovu poziciju”, književna kritičarka Jelena Vukićević.
Po njenim rečima, nacistička istorija, o kojoj govori Aleksandar Kluge, svedočanstvo je svođenja čoveka na goli život. Ta brutalnost, koja svodi ljudsko postojanje na isključivo telesnu egzistenciju, svodi takođe i smrt na jedan nedostojanstven čin, pri čemu se ne degradira život već i smrt sama. Priče u zbirci su, inače, posvećene Fricu Baueru, nemačkom Jevrejinu, progonjenom i mučenom u koncentracionom logoru za vreme nacističkog režima, koji će kasnije kao tužilac učestvovati u Frankfurt-Aušvic sudskim procesima. „Monstuozni zločini, govorio je Fric Bauer, imaju tu osobinu da se, čim nastanu, pobrinu za svoje ponavljanje”. Klugeove priče upravo su poziv na delanje, kako bi se sprečilo to ponavljanje...
M. Stajić