NOBEL ZA KNJIŽEVNOST Murakami, ili opet neko drugi?

Već po tradiciji Švedska akademija drži u tajnosti svoje rasprave o mogućim dobitnicima i u danima koji prethode predstavljanju novog laureta uvek su brojna nagađanja ko bi iz sveta literature mogao da dobije ovo prestižno priznanje. Nakon godina obeleženih polemikama i skandalima procenjuje se da će Nobelov komitet i ove godine, kao i lane, ići na sigurnu kartu. Prema propozicijama imena onih koji su bili u najužem izboru čuva se u tajnosti narednih 50 godina. Književni krugovi su zato svake godine prepuni nagađanja koja su više odraz vlastitih želja nego stvarni uvid u sklonosti članova Aakademije. U sve se uključuje i biznis tako da je već ustaljena praksa da se imena potencijalnih laureta nađe na listama svetskih kladionica koje se utrkuju ko će imati više uspeha u ovim procenama.

S obzirom na podatak da su od 117 dobitnika ove nagrade, koja se dodeljuje od početka prošlog veka, samo 16 bile žene, nagađanja govore da bi Nobelovo odličje mogla ponovo da ponese i neka spisateljica, iako je prošle godine to bila američka pesnikinja Luiz Glik. Među mogućim kandidatkinjama spominju se francuska spisateljica Ani Erno, kanadske autorke Margaret Atvud, kod nas najpoznatija po romanu „Sluškinjina priča“ i En Karson, kao i američka romansijerka Yojs Kerol Outs i britanska Hilari Mantel. Na tom spisku je i ruska spisateljica Ljudmila Ulicka, kao i u svetu manje poznate Yamejka Kinkaid, sa karibskog ostrva Antigva, koja sada predaje na Harvardu, a čije je knjige kod nas objavljivala izdavačka kuća „Agora“, kao i Maris Konde sa Gvadalupe, pre dve godine dobitnica alternativnog Nobela. Na tom potencijalnom spisku kandidata, već godinama unazad favorit je japanski pisac Haruki Murakami. U igri su i kenijski Ngugi va Tiongo, rumunski pripovedač Mirča Kartaresku, španski Havijer Marijas, kao i Peter Nadaši iz Mađarske. Spominju se i francuski autor Mišel Uelbek, izraelski pisac David Grosman i južnokorejski pesnik Ko Un i Norvežanin Jan Fose. Na jednoj od kladionica našlo se i ime američkog pesnika našeg porekla Čarlsa Simića, kao i hrvatske spisateljice Dubravke Ugrešić.

Švedska akademija insistira na tome da pol, nacionalnost i jezik na kome piše kandidat za nagradu ne utiče na odluku, ali je bilo primedbi da nije književna vrednost dela uvek jedini kritrijum. Prilikom izbora nekada su to bili autori iz pomalo zapostavljenih zemalja koji pišu na nekom od manjih jezika, ali i pisci čitani i prevođeni širom sveta. U svakom slučaju ova nagrada u stanju je da potvrdi vrednost nekog dela, ali i skrene pažnju na manje poznato ime.

Članica Akademije Elen Matson u intervjuu na sajtu posvećenom Nobelovim nagradama, rekla je da se pri odabiru pobednika jedino uzimaju u obzir književne zasluge.

„Nikad ne gledamo lični život kandidata. To je potpuno irelevantno. Ono što tražimo je samo izvanredna literatura. Pobednik mora biti neko ko piše izuzetnu literaturu, neko za koga osetite da ima neku moć dok čitate njegova dela, ko se razvijao kroz sve svoje knjige. Ali svet je prepun vrlodobrih i odličnih pisaca, a vama je potrebno nešto više da biste dobili laureata. Teško je objasniti šta je to. Mislim da je to nešto s čim se rodite. Romantičari bi to nazvali božanskom iskrom”, rekla je Elen Matson.

N. Popov