НОБЕЛ ЗА КЊИЖЕВНОСТ Мураками, или опет неко други?

Већ по традицији Шведска академија држи у тајности своје расправе о могућим добитницима и у данима који prеthodе представљању новог лаурета увек су бројна нагађања ко би из света литературе могао да добије ово престижно признање. Након година обележених полемикама и скандалима процењује се да ће Нобелов комитет и ове године, као и лане, ићи на сигурну карту. Према пропозицијама имена оних који су били у најужем избору чува се у тајности наредних 50 година. Књижевни кругови су зато сваке године препуни нагађања која су више одраз властитих жеља него стварни увид у склоности чланова Аакадемије. У све се укључује и бизнис тако да је већ устаљена пракса да се имена потенцијалних лаурета нађе на листама светских кладионица које се утркују ко ће имати више успеха у овим проценама.

С обзиром на податак да су од 117 добитника ове награде, која се додељује од почетка прошлог века, само 16 биле жене, нагађања говоре да би Нобелово одличје могла поново да понесе и нека списатељица, иако је прошле године то била америчка песникиња Луиз Глик. Међу могућим кандидаткињама спомињу се француска списатељица Ани Ерно, канадске ауторке Маргарет Атвуд, код нас најпознатија по роману „Слушкињина прича“ и Ен Карсон, као и америчка романсијерка Yojs Керол Оутс и британска Хилари Мантел. На том списку је и руска списатељица Људмила Улицка, као и у свету мање познате Yamеjka Кинкаид, са карибског острва Антигва, која сада предаје на Харварду, а чије је књиге код нас објављивала издавачка кућа „Агора“, као и Марис Конде са Гвадалупе, пре две године добитница алтернативног Нобела. На том потенцијалном списку кандидата, већ годинама уназад фаворит је јапански писац Харуки Мураками. У игри су и кенијски Нгуги ва Тионго, румунски приповедач Мирча Картареску, шпански Хавијер Маријас, као и Петер Надаши из Мађарске. Спомињу се и француски аутор Мишел Уелбек, израелски писац Давид Гросман и јужнокорејски песник Ко Ун и Норвежанин Јан Фосе. На једној од кладионица нашло се и име америчког песника нашег порекла Чарлса Симића, као и хрватске списатељице Дубравке Угрешић.

Шведска академија инсистира на томе да пол, националност и језик на коме пише кандидат за награду не утиче на одлуку, али је било примедби да није књижевна вредност дела увек једини критријум. Приликом избора некада су то били аутори из помало запостављених земаља који пишу на неком од мањих језика, али и писци читани и превођени широм света. У сваком случају ова награда у стању је да потврди вредност неког дела, али и скрене пажњу на мање познато име.

Чланица Академије Елен Матсон у интервјуу на сајту посвећеном Нобеловим наградама, рекла је да се при одабиру победника једино узимају у обзир књижевне заслуге.

„Никад не гледамо лични живот кандидата. То је потпуно ирелевантно. Оно што тражимо је само изванредна литература. Победник мора бити неко ко пише изузетну литературу, неко за кога осетите да има неку моћ док читате његова дела, ко се развијао кроз све своје књиге. Али свет је препун врлодобрих и одличних писаца, а вама је потребно нешто више да бисте добили лауреата. Тешко је објаснити шта је то. Мислим да је то нешто с чим се родите. Романтичари би то назвали божанском искром”, рекла је Елен Матсон.

Н. Попов