Nagrada Stražilovo Božidaru Mandiću za ukupno umetničko delo

Specijalna nagrada „Stražilovo“ pripala je panorami poezije đaka Zmaj-Jovine gimnazije u Novom Sadu, „Nek’ ostane glas“, koju je priredio pesnik Rastko Lončar, inače profesor ove čuvene školske ustanove.

Božidar Mandić (Novi Sad, 1952) osnivač ekološko-umetničke komune Porodica bistrih potoka, autor je koji stvara u zagrljaju sa prirodom, daleko od urbanih privilegija i materijalističke grabežljivosti i interesa. Kao mladić, bio je jedan od aktera umetničke konceptualne scene u Novom Sadu gde, u konačnici, nije video izlaz za svoje ideje i životne projekte. Kao pesnik (i za decu) najbolje stihove napisao je upravo iz iskustva života u šumi, u smeni godišnjih doba pod nebesima u selu Brezovica na planini Rudnik, kod Gornjeg Milanovca. Misija Božidara Mandića poseduje kreativni potencijal i uticaj na mlade koji tek stupaju na pesničku i umetničku scenu, to jest okreću se konkretnim životnim putevima i rešenjima svoje egzistencije. To je misija zasnovana na velikoj poetičkoj razlici i drugačijem shvatanju koncepta sveta i umetnosti u odnosu na doktrine establišmenta sa trulim kompromisima i povlasticama, navodi se u obrazoloženju žirija Brankovog kola, koji su tvorili Nenad Grujičić, Ivan Lalović i Rastko Lončar.

Kada je pak, reč o pesnuičkom prvencu Danijele Regojević (Banjaluka, 1998), „Sjenohod”, po oceni žirija, svojom je kompaktnošću „nadišao je inicijalne namere autorke, uverio nas da pesnici nemaju godine i da talenat kao izvorišna tačka postoji samim rođenjem”. Za knjigu „Tragovima...” Dragane Lisić (Novi Sad, 1998) navedeno je da „pleni nabujalom emocijom”. „Ima fine, prirođene muzike u mreži ovih stihova: značenjski i maternji nivoi zvuka komplementarni su sa celokupnim habitusom pesme. Ovo je poezija koja već mirisom svoje prvine pokazuje da će se autorka usavršavati na zanatskom i poetičkom planu, osvajati što širu lepezu pesničkih oblika i formi, ali i svakodnevnih, vidljivih i nevidljivih tema i motiva”, stav je žirija.

M. S.