Награда Стражилово Божидару Мандићу за укупно уметничко дело

Специјална награда „Стражилово“ припала је панорами поезије ђака Змај-Јовине гимназије у Новом Саду, „Нек’ остане глас“, коју је приредио песник Растко Лончар, иначе професор ове чувене школске установе.

Божидар Мандић (Нови Сад, 1952) оснивач еколошко-уметничке комуне Породица бистрих потока, аутор је који ствара у загрљају са природом, далеко од урбаних привилегија и материјалистичке грабежљивости и интереса. Као младић, био је један од актера уметничке концептуалне сцене у Новом Саду где, у коначници, није видео излаз за своје идеје и животне пројекте. Као песник (и за децу) најбоље стихове написао је управо из искуства живота у шуми, у смени годишњих доба под небесима у селу Брезовица на планини Рудник, код Горњег Милановца. Мисија Божидара Мандића поседује креативни потенцијал и утицај на младе који тек ступају на песничку и уметничку сцену, то јест окрећу се конкретним животним путевима и решењима своје егзистенције. То је мисија заснована на великој поетичкој разлици и другачијем схватању концепта света и уметности у односу на доктрине естаблишмента са трулим компромисима и повластицама, наводи се у образоложењу жирија Бранковог кола, који су творили Ненад Грујичић, Иван Лаловић и Растко Лончар.

Када је пак, реч о песнуичком првенцу Данијеле Регојевић (Бањалука, 1998), „Сјеноход”, по оцени жирија, својом је компактношћу „надишао је иницијалне намере ауторке, уверио нас да песници немају године и да таленат као изворишна тачка постоји самим рођењем”. За књигу „Траговима...” Драгане Лисић (Нови Сад, 1998) наведено је да „плени набујалом емоцијом”. „Има фине, прирођене музике у мрежи ових стихова: значењски и матерњи нивои звука комплементарни су са целокупним хабитусом песме. Ово је поезија која већ мирисом своје првине показује да ће се ауторка усавршавати на занатском и поетичком плану, освајати што ширу лепезу песничких облика и форми, али и свакодневних, видљивих и невидљивих тема и мотива”, став је жирија.

М. С.