Kritika: Sve će plima odneti Sile i Rolfa Berjlind 

Zajedno su radili i kao scenaristi na popularnoj švedskoj krimi seriji “Martin Bek”, a “Sve će plima odneti” je pretvorena u seriju od dve sezone čije snimanje je završeno prošle godine. Zaplet prati Oliviju, studentkinju policijske akademije koja počinje da istražuje zaboravljeni slučaj i udružuje se sa starijim policijskim detektivom Tomom Stiltonom, koji sada živi kao beskućnik.

Kao što se od modernih detektivskih drama odavno očekuje, dvoje protagonista čini ekscentrični par ljudi dovoljno različitih da ih je na prvi pogled teško zamisliti da rade zajedno. Od Šerloka Holmsa, preko “Smrtonosnog oružja” pa sve do “Pravog detektiva”, u srcu mnogih uspešnih krimića, bili oni više okrenuti pukoj zabavi ili društvenoj kritici, nalazi se detektivski par “neočekivano” različitih ljudi koji imaju dobru hemiju. Ako je izvedena vešto, ova konvencija može doneti zanimljivu priču, i jedni je problem u tome što pisci ponekad počinju da preteruju sa neuverljivim over the top ekscentričnostima junaka po svaku cenu pokušavajući da posle svega već viđenog iskonstruišu nešto novo.

Prevodilac: Srđan Krstić; Izdavač: Vulkan, 2015.

Preterano jurenje za otkačenostima, srećom, nije problem u romanu Berjilindovih – u pitanju je klasični, vešto napisani krimić sa čvrsto vođenom pričom koja drži pažnju, usmeren ne samo na par glavnih junaka, Oliviju i Toma Stiltona, već i na galeriju sporednih likova koji otvaraju perspektive u različite slojeve modernog švedskog društva. Ulozi su za oboje glavnih likova povišeni – ne samo da je nerešeni slučaj nekada vodio Tom Stilton, na njemu je radio i Olivijin pokojni otac. Mlada žena preko zaboravljenog starog slučaja uspostavlja dijalog sa pokojnim ocem, pokušavajući da se pomiri sa činjenicom da nije bila uz njega kada se razboleo, mada su bili bliski celog života.

Krvni pritisak pao joj je na minimum. Ušla je u svoj auto parkiran na Humlegordsgatanu ispred biblioteke i osetila je kako joj se stomak buni. Sredila je pobunu tako što je pojela čokoladicu iz kasete u kolima. Satima je sedela u čitaonici biblioteke i veoma se iznenadila kada je shvatila koliko je već kasno. Tamo dole vreme je jednostavno letelo. Olivija je bacala pogled na svoju beležnicu. Shvatila je koliko je bila duboko fascinirana starim slučajem s plaže. Ne samo što je Arne radio na njemu, što ga je činilo dodatno interesantnim, već zato što je bio sačinjen od neverovatnih elemenata. Iznad svega, jedan specifiča detalj ostao joj je na pameti: nikad nisu uspeli da utvrde identitet ubijene žene. Ona je bila i ostala nepoznata. Svih ovih godina. To je Oliviju najviše iznenadilo.

Želela je da zna više o samom slučaju.

Da je njen otac živ, šta bi on o svemu ovome mogao da joj kaže?

Za našu publiku, knjiga se može čitati i kao zanimljiv isečak iz (manje-više) svakodnevnog života u Skandinaviji, i svedočanstvo o tome kako se živi u nama ne tako bliskoj sredini. Naravno, od ove knjige ne treba očekivati ništa više od onoga što jeste – a to je solidan i zabavan krimi roman, idealan za štivo na odmoru, ili preko vikenda. Iako autori posvećuju pažnju i ozbijnim društvenim pitanjima kao što je situacija beskućnika u Švedskoj, i novi naraštaji mladih nacista, ipak je u pitanju strogo žanrovska knjiga, prostog, ponekad i trivijalnog stila, ali i dalje bez grešaka u naraciji, logičnog zapleta, i zanimljivih likova.

Nastasja Pisarev