Korona i izdavači: Agora - „Prave” knjige i „virtualni” sajmovi

A u ljudskoj prirodi je da se bori, da za nemoguće stvari nađe rešenje i da napravi sledeći korak. Šta nam drugo preostaje?

Što se tiče sajmova knjiga, oni su ili otkazani, ili se poput onog u Frankfurtu, održavali u virtuelnom formatu, što mu više dođe kao privid nego kao stvarnost. A u stvarnosti Srbije, velika i teško nadokadiva šteta, kako za čitaoce i izdavače, tako i za samu egzistenciju knjige na jednom malom jeziku i malenom tržištu, bilo je neodržavanje Beogradskog sajma knjiga. Koliko su spontani lični kontakti i interakcije sa sajmova nezamenjivi, lično sam osetio u novembru, u Šarži, usred Ujedinjenih Arapskih Emirata, dok sam hodao tamošnjim sajmom knjiga, jedinim svetskim koji je i održan uživo pod geslom „Svet čita iz Šarže“. Poštujući sve epidemiološke mere, pokazali su da se sajam knjiga ipak može održati i da to nije samo održavanje vatre smisla, već i konkretan posao. Veliki broj kolega iz Amerike i Evrope nije došao, osim nekoliko njih u hibridnom formatu, čitaj, na ekranu uz pomoć Skajpa, no arapski i indijski izdavači su bili fizički tu, na svojim štandovima. Kada smo već kod štandova sa novim knjigama, kojih nije bilo u Beogradu, “Agora” je poput drugih srpskih izdavača, preselila jedan deo svojih aktivnosti u virtualan svet. Osim promocija, i prodaja knjiga sve više se seli na mrežu. Umesto knjižara, sada profitiraju Gugl i Fejsbuk, kao oglašivači, a i brojne kurirske službe, koje se staraju da već sledećeg dana imate u ruci ono što ono što ste danas gledali i naručivali u internet knjižari.

Kada odete na stranicu www.agoraknjige.rs otkrivate da stvari i nisu tako strašne kao što izgledaju na prvi pogled. “Agora” je, uprkos svemu, ove godine objavila oko 30 posto više knjiga od svog uobičajenog godišnjeg proseka - čak četrdesetak! Knjige su dakle , i dalje, ono od čega se ne odustaje! Umesto Beogradskog sajma knjiga, poveli smo inetrnet akciju „Sajam je virzualan, ali knjige su stvarne!“ i predstavili nova izdanja. Ovde ćemo pomenuti naravno samo neka, a čitaocima ostavljamo zabavu daljih istraživanja. Biblioteka „Agora”, u kojoj objavljujemo visokokvalitetnu prevedenu prozu, i ove godine postala je bogatija za još desetak knjiga. Recimo, zbirka priča “Brak zlatnih ribica”, meksičke autorke Gvadalupe Netel koja se nasrpskom jeziku pojavila tokom 2020. godine (u prevodu Ane Marković), dobila je najprestižniju nagradu za kratku prozu – “Ribera del Duero” i do sada je prevedena na čak 17 svetskih jezika. U pitanju je neobična tematska zbirka, zasnovana na analogijama i kontrastima između ljudi i životinja.

Ono što svakako obeležava  2020. godinu jeste i objavljivanje vrednih ostvarenja iz domena nemačke književnosti i filozofije, među kojima je i knjiga eseja “Campo Santo” V. A. Zebalda (koizdavački projekat sa KCNS-a u prevodu Sanje Karanović), koja se pojavila 15. marta, upravo u vreme početka korona krize. U ovoj testamentarnoj zbirci od šesnaest eseja prisutne su sve njegove prepoznatljive teme – moć sećanja i lične istorije, veze između slika u umetnosti i života, prisustvo duhova u mestima i predmetima. „Campo Santo“ je sanjarija o smrti, koja polazi od nečitkih natpisa, veličine i ukrasa nadgrobnih spomenika i razvija se sve do krvlju natopljene legende o Svetom Julijanu.

Umesto klasičnih književnih promocija pred nekoliko desetina ljudi, ove godine smo naučili da organizujemo „live streaming “ i „Youtube “ promocije.

Promociju nagrađene knjige „Značenje yokera“ našeg i svetskog pisca Vladimira Pištala, na novosadskom Ribarskom ostrvu pratilo je nekoliko hiljada ljudi, koji teško da bi se u stvarnosti skupili tamo u tom broju. A zatim je isti autor, čiji je roman „Tesla, portret među maskama“ veliki hit u Turskoj, učestvovao preko Skajpa na istambulskom književnom festivalu pred više od 15 hiljada „virtualnih“ gledalaca. Mi smo, pak, u oviru festivala “Perpetuum mobile“ Društva novosadskih književnika imali upravo pred Novu godinu promociju novih knjiga najmlađih autora Dalibora Tomasovića „Međuprostorje“ i Miloša Lučića „Lab teksta“, takođe pred publikom koja broji više od hiljadu ljudi.

A pred kraj godine, obradovalo nas je “Vreme čarobnjaka”, kapitalna knjiga filozofske proze Volframa Ajlenbergera (u prevodu Saše Radojčića) koja je za kratko vreme od dve godine postala bestseler u Nemačkoj, a zatim prevedena na više od 20 svetskih jezika. Knjiga koja oživljava period između 1919. i 1929. kao epohu neusporedive intelektualne kreativnosti u kojoj su se prvi put javile misli onih filozofa bez kojih bi današnja filozofska misao bila sasvim drugačija – L. Vigtenštajna, V. Benjamina, M. Hajdegera i E. Kasirera.

Višegodišnje objavljivanje ostvarenja savremene turske i arapske književnosti “Agora” je nastavila i ove godine obogaćujući svoju biblioteku novim delima visokih literarnih vrednosti. Nakon romana “Još“ Hakana Gundaja (dobitnik prestižne književne nagrade „Femina“ u Francuskoj), koji problematizuje izbegličku krizu u Evropi, Aziji i na Bliskom istoku, ove godine se pojavila očaravajuća pripovest o Kapali čaršiji, jednoj od najznačajnijih lokacija u Istanbulu. Roman “Kapali čaršija” Fuata Sevimaja (takođe u prevodu Vesna Gazdić) nije priča samo o jednoj tački na mapi nekadašnjeg Osmanlijskog carstva ili pak savremenog Istanbula... Ovo je priča o tome kako su Kapali čaršiji udahnuli dušu – ljudi i njihove priče, jezik, mit i istorija, ljubav i prijateljstvo, tradicija koja se poput nezagasitog plamena prenosila generacijama unazad i sve ono što su najviši dometi ljudskog duha donosili na ove prostore. I autorku Šebnem Išiguzel upoznajemo kao jedan od značajnijih glasova savremene turske književnosti, a pred čitaocima je roman “Devojka na drvetu” (i ovoj roman je prevela Vesna Gazdić) koji sasvim sigurno potvrđuje njeno pripovedačko umeće i autentičnost na svetskoj književnoj mapi. Glavna protagonistkinja romana, tinejyerka smeštena u napuštenom rodinom gnezdu, preko priča o ljudima iz svoje okoline otkriva razloge koji su je nagnali da se odrekne života na zemlji.

A s druge strane Sredozemlja, iz Egipta, stiže nam novi glas iz savremene arapske književnosti, roman “Himna mira” Ahmeda Abdulmagida (u prevodu Ene Pavlović). Abdulmagid egipatski je prozni pisac koji je vrlo brzo osvojio čitalačku publiku i jedan je od najčitanijih u Egiptu i celom arapskom svetu. U romanu “Himna mira” sreće se i bajkoviti Šeherezadin okvir i lanac pripovesti koji snaži potrebu za pričanjem priča (pisanjem), kao odbranu od smrti i tame, susrećemo Bulgakovljevu tehniku romana u romanu, kao i ponešto od Heseovog lutajućeg Sidarte, ali osećamo i Borhesovu peščanu knjigu koja otkriva da smo mi i sami ništa više do priče i da je granica između fikcije i stvarnosti mnogo tanja no što bi se na prvi pogled moglo reći.

Da je „Gorina korone“, možda bila i „Godina čitanja“, govori nam i anketa rađena u Izraelu, koja kaže da je u 2020. godini pandemija KOVID-19 dovela je do toga da je 35% pročitalo više, a 14% ljudi prijavilo je da čitaju znatno više nego do sada. U jednom ovakvom slalom prelazu kroz godinu korone nemeoguće je, naravno, osvetliti svaku od knjiga kojima smo se bavili, ali kada je reč o domaćim autorima, iz naše biblioteke „Kalendar“, teško je ne spomenuti da je godina počela definitivnim izdanjem “Malog erotskog rečnika srpskog jezika” Jovice Aćina zbirke priča u kojoj se „poetičke kockice” sklapaju iznova otkrivajući višegodišnje stvaralačko umeće ovog postmodernog autora. Pripovedanje sa elementima fantastike, u bogatom spektru od osobenog humora, oplemenjenog satiričkim duhom, do dramatične modulacije!

Izrazito metaproznog impulsa i u živom intertekstualnom dijalogu sa dobropoznatim imenima svetske književnosti – Tolkinom, S. Kingom, Murakamijem, Dikensom, Tvenom, Zebaldom, Gejmenom, DŽ. Ostin, A. Kristi, Asimovim, Melvilom, Lorkom, Hajnlajnom i dr, Đorđe Pisarev otvara vrata ličnoj (s vremena na vreme autoironičnoj i humornoj) autopoetičkoj viziji „sentimentalnog vaspitanja junaka romana“. Pisarev aktivira žanrovski eksperiment sa romanom o umetniku (künslerroma) i ukršta ga sa sopstvenim odnosom prema procesu pisanja, koji kao rezultat čitaocima nudi jasnu ideju o moći književnosti i njenom statusu.

Još jedan prozni projekat „mističnih imaginarijuma“ Vladana Matića “Izgubljeni grad”, „fantazije na temu Sibira i Srednje Azije”, otvara bujni svet simbola, oniričkog i fantastičnog formirajući narativnu sponu drevnog, mitskog i istorijskog sa sadašnjim izazovima civilizacije i uzbudljivim stazama utopijske/antiutopijske književnosti, vodeći intertekstualne dijaloge sa dobropoznatim glasovima savremene srpske literature, poput Despotovljeve “Evrope broj dva”, Pekićevog “Novog Jerusalima”, ili pak sa „Beogradskom manufakturom snova“.

Romani “Karantinija 1” i “Karantinija 2” Dragića Ilića na način poznat iz čuvenog Medakovićevog „Efemerisa“ prate sudbinu porodice, koja je pre tri veka izbegla sa Kosova u Vrbnicu, kod Kruševca, a jedan njen deo je produžio dalje da luta, pa se nastanio, preko reke, u Carevini, i na podlozi široke mape vremena gradi složenu i slojevitu a značenjski bogatu povest u kojoj se, u prepletima istorije sudbine i priče, prati hod jedne srpske porodice, crkve i naroda.

Posao izdavača je da traži prave rukopise domaćih pisaca i već dokazane knjige stranih a na našem jeziku još neviđenih i nepročitanih, i da ih objavljuje i promoviše.

Da širi svetlost smislenog i lepog usred ovog sveta koji je takav kakav je. To je misija izdavača, i on je uspeo ako pre svega - i uprkos svemu! - radi svoj posao. Teže spoljašnje okolnosti zahtevaju pojačanu radnu disciplinu, uvećanu unutrašnju usredsređenost na predmet i cilj posla.

Kraj godine obeležavaju knjige priča. Nova knjiga Milana Micića “Dugo putovanje u Tabanu” kao „crvenu nit” naracije bira istoriju – tu „bol od viška stvarnosti” – s namerom da istorijsku sudbinu Srba u Mađarskoj u vertikali od 15. do kraja 20. veka predstavi kroz jedanaest stilski i jezički bogatih pripovedačkih pasaža koji problematizuju ljudsku i kolektivnu samoću, različitost i potrebu opstanka različitosti, kao i prožimanja srpskog kulturnog koda na njegovim severnim obodima sa mađarskim okruženjem i kulturom.

Knjiga “Čas Gospodnji” koja sadrži izbor iz bogate novelistike Đezea Bordaša, za izdanje na mađarskom jeziku nagrađena je priznanjem „Karolj Sirmai“. Niz dokumentarnih novela, ispovesti, ispričanih biografija, svedoka vremena koji se ređaju u jednom od poglavlja knjige, govore o tome kako je Đeze Bordaš u stvari pisac dokumentarne proze, pisac koji sa pažnjom osluškuje tuđi govor, koji sa interesom prelistava stare novine i stare knjige, koji se oslanja na pamćenje drugih i tako stvara svoj osobeni svet priča i junaka, koji su uvek prepoznatljivi i sa nekoliko reči i nekoliko detalja tačno i živo opisani.

Nenad Šaponja, prvi čovek izdavačke kuće “Agora”