U književnom izlogu izdavačke kuće „Agora”: Savremena skandinavska književnost

Oduvek tu, deo su evropskog kontinenta, a ipak uvek posebni, kao pomalo izdvojeni i mistični, Skandinavci nam kroz svoja književna dela pričaju o sebi, navode u “Agori” ukazujući da tokom poslednje dve decenije nailazimo na dela severnoevropskih pisaca čiji junaci su emocionalno potpuno ogoljeni, sa nezadrživim nagonom za promenom i, ponekad, pročišćenjem. Pred njihovom pričom ne možemo ostati ravnodušni niti iz nje izaći isti kao što smo bili. Kako god da jeste, dok čitamo skandinavske pisce, mi moramo otkriti – pored onoga što smo očekivali ili priželjkivali – i ono neočekivano, nama strano. Izdavačka kuća “Agora” se zato potrudila da među svoje naslove uvrsti nesvakidašnje i neke od najautentičnijih savremenih autora i njihova dela koja zaokružuju celu ideju o jednom delu naše planete.

Među knjiga iz ovog dela sveta “Agora” izdvaja roman “Ptičji sud” Agnes Ravatn (1983) savremene norveške spisateljice koji joj je doneo niz književnih nagrada i čitanost van granice njene zemlje. Objavljen je u prevodu sa norveškog Marka Vukovića. U ovoj, kako najavljuju, zanosnoj priči o stidu, želji i pokajanju iz različitih pobuda, dvoje ljudi se izopštava iz društva, nastanivši se u zabačenoj kući kraj mora. Spojeni su tajnama i potrebom za iskupljenjem, jedno se izjeda zbog sramote, a drugo osećanjem krivice. “Ptičji sud” počinje kao nežna priča, a izgrađuje se u sveobuhvatnu dramu o životu i smrti.

Švedska literatura zastupljena je sa dva romana švedskog klasika Jalmara Sederberga (1869) u prevodu Dorijana Hajdua. “Doktor Glas” je impresivan roman o trpljenju moći, o jezivim moralnim dilemama, u kome se sučeljavaju utisci o stokholmskom fin-de-siécleu sa psihološkim portretom čoveka obuzetog opsesijom. Roman je objavljen u Švedskoj, 1905. kada je izazvao skandal, pre svega zbog toga što se bavi večno skandaloznim temama, seksom i smrću, a čuvena spisateljica Margaret Atvud kaže da je to jedna od onih genijalnih knjiga koje su sveže i upečatljive sada kao što su bile i onog dana kada su objavljene. Drugi Sederbergov roman “Ozbiljna igra”, o strasti i preljubi, sudbini i životnoj sreći, proslavljena je i trajna švedska ljubavna priča po kojoj su snimljena čak tri filma. Iza ljubavne pripovesti krije se vrsna psihologizacija likova u čijem se unutrašnjem životu neprestano odvijaju moralni konflikti.

Roman “Lasica i njih devetoro” Pasi Ilmari Jeskeleinena (1966) “Agora” najavljuje kao književnu fantaziju finskog “Tvin piksa”, u 21. veku možda najreprezentativniji izvozni proizvod finske književnosti. Preveden na brojne jezike obuzima maštu miliona čitalaca širom planete, a kod nas je sa finskog preveo Boris Vidović. Svetska kritika ističe da je Jeskeleinen kreirao slagalicu od knjige koja dotiče seme kreativnosti, korozivne kvalitete prikladnih laži i fikcija koje naša sopstvena sećanja konstruišu i prezentuju kao činjenicu ukazujući na odličnu ravnotežu neizvesnosti, precizno konstruisane strukture i mračno-igriv humor ovog romana.…

“Priviđenje 38” smatra se jednim od najboljih savremenih skandinavskih romana, ovenčan književnom nagradom Nordijskog saveta 2014, a “Agora” ga je objavila u prevodu Jelene Lome. Autor je Ćel Veste (1961) pripadnik šveske manjine koji živi u Finskoj. Obuhvatajući period između dva rata ovaj roman prati, kako “Agora” navodi, ekonomski i kulturni procvat dvadesetih godina koji je doneo nadu da se može prevazići prošlost, a suprotnosti izmiriti, u ponovnom suočavanju sa mračnom stranom čovečanstva vrlo brzo spadaju maske, a mirnodopski život tokom protekle dve decenije sve je više nalik na neuspelu veštačku tvorevinu, puko kolektivno priviđenje. U ”Priviđenju 38” Veste zgušnjava glavne teme svojih ranijih istorijskih romana da bi kreirao odlično izgrađeno, zategnuto pripovedanje koje ostavlja utisak osveženja i napetosti, kao triler, navodi svetska kritka. Stvorio je priču koja se kreće kroz vreme i prostor, ali u kojoj je svaki deo ide ka tragičnom, neposredno nagoveštenom, ali ipak neočekivanom vrhuncu.

N. Popov