Književna kritika: Ponedeljak počinje u subotu braće Strugacki
NOVI SAD: Braća Boris (1925-1991) i Arkadij (1933-2012) Strugacki bili su čuveni ruski pisci naučne fantastike. U početku su pisali pod uticajem Stanislava Lema, ali su se tokom godina sve više okretali socijalnim temama u naučnoj fantastici. Njihovu napoznatiju knjigu „Piknik pokraj puta“ (1972) Andrej Tarkovski je adaptirao u jednako čuveni film „Stalker“.
Arkadij Strugacki je godinama radio kao vojni prevodilac za engleski i japanski, s kojih je prevodio i književnost. Za razliku od mlađeg brata koji se obrazovao u društvenim naukama, stariji Boris je bio astrofizičar. Sve što su objavili nastalo je u kolaboraciji, a posle Arkadijeve smrti, Boris je napisao još dve knjige, ali pod pseudonimom.
Radnja je smeštena u fiktivni zabačeni ruski gradić u Kareliji u kom se nalazi Naučnoistraživački institut čarobnjaštva, vraćanja i okultizma - NIČAVO. Putujući okolinom, glavni junak Saša, programer iz Lenjigrada, prima u svoj automobil dvojicu stopera koji će ga konačno ubediti da je baš on potreban na otkačenom fantastičnom institutu. „Ponedeljak počinje u subotu“ je često klasifikovan kao naučnofantastični (pošto u Sovjetskom savezu termin fantastike nije bio popularan, i praktično ni korišćen), ali je u pitanju pre roman čiste fantastike, inspirisan u velikoj meri ruskim i slovenskim folklorom.
Prevodilac: Marija Stamenković
Izdavač: Čarobna knjiga 2019.
Osim velikog broja likova iz bajki koji se u njemu pojavljuju, nauka koja se krije iza futurističkih izuma u romanu prikazana je tako da više liči na magiju, i autori nikada ne ulaze u dublje u misteriju kako bilo šta od toga funkcioniše.
Zapravo na ovom apsurdu je i zasnovan dobar deo zapleta, pa i atmosfere romana – normalno je da divan u sobi glavnog junaka povremeno samo nestane, ili da u bunaru kuće u kojoj Saša boravi živi štuka koja ispunjava želje (i koja ima naočare za refrakciju svetlosti za razgovar s ljudima na površini).
Zaigranost pisaca i duhovite i vrcave epizode u kojima se obrću naglavce koncepti iz mitologije i folklora podsećaju na (mnogo kasnije napisana, ali kod nas ceoma popularna) „Dobra znamenja“ Terija Pračeta i Nila Gejmena, samo ovaj put smeštena u istočnu Evropu, i pod uticajima slovenske književnosti i fantastike.
„Hej, ko je to?“, uplašila se štuka.
„Ja... ovde sam slučajno... Nameravao sam malo da se okupam.“
„Da se okupaš! Pomislila sam da je opet – starica. Ne vidim ja: stara sam. Ma i koeficijent prelamanja u vazduhu, kažu, sasvim je drugačiji. Kupila sam i vazdušne naočare, ali negde sam ih zaturila... A ko si mi sad pa ti?“
„Turista“, kratko sam rekao.
„Ah, turista... Pomislila sam – opet je ona babuskera. Pa šta ona meni radi! Uhvati me, odvuče me na pijacu i tamo prodaje, navodno za riblju čorbu. Pa šta meni preostaje? Naravno, kažeš kupcu: tako je i tako, vrati me maloj deci – mada odakle meni mala deca – nisu više deca, već dede. Ako me pustiš, ispuniću ti želju, samo reci 'po štukinoj zapovesti a po mojoj želji'. I puste me. Jedni zbog straha, drugi zbog dobrote, a pojedini i zbog pohlepe... Čim malo plivaš u reci, plivaš – hladno je, reumatizam, vratiš se u bunar, a starica sa kofom je tu i nigde drugde...“
Naravno, izbor fantastičnih likova nije isključiv, pa se uz Puškinovog učenog mačka ili Baba Jagu u romanu mogu sresti i Merlin i Odin.
„Ponedeljak počinje u subotu“ je sastavljen iz niza epizoda, i u biti je duhovita i sjajno napisana satirična avantura koja ismeva institute tog vremena, oslanjajući se na dugačku tradiciju ruskog književnog humora čiju je liniju moguće pratiti od Gogolja, sve do Harmsa, Bulgakova, i Strugackih.
Nastasja Pisarev