DVA VEKA LETOPISA MATICE SRPSKE Čudo božije

U prisustvu brojnih zvanica i učesnika skupa, pozdravne reči uputili su patrijarh srpski Porfirije, sekretar za visoko obrazovanje i nauku u Vladi AP Vojvodine Branko Markoski, gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić, glavni i odgovorni urednik Letopisa Matice srpske Selimir Radulović, i predsednik Matice srpske Dragan Stanić, koji je pročitao poruku predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića.

- Izuzetno je važno da srpska kultura ima Letopis Matice srpske kao jedan od najstarijih književno-naučnih časopisa na svetu. Pokrenut 1824. u Novom Sadu, zaslugom profesora Georgija Magaraševića, ovaj časopis je odmah povezao Novi Sad, Budim i Peštu. U Novom Sadu je časopis uređivan, i u njemu je imao prvog izdavača Konstantina Kauliciju, u Budimu je štampan, a vlasnik štamparije bio je Peštanski univerzitet. Potreba za očuvanjem pokrenutog časopisa dovela je već 16. februara 1826. godine i do osnivanja Matice srpske kao kulturne ustanove koja je brinula ne samo o časopisu, nego i o celini srpske književnosti, kulture, i nauke.  Pokretanje časopisa otvaralo je sasvim nove i sve složenije kulturne zadatke i prostore napredovanja. Od samog svog početka, Serbska letopis, kako je prvobitno časopis nazvan, u središte svog interesovanja stavlja srpsku književnost, jezik, nauku i kulturu, ali i s pažnjom brine o književnosti i kulturi svih slovenskih naroda, kao što je sagledavao i ceo evropski kulturni i politički prostor, da bi vremenom širio i svoje poglede i na celinu svetske kulture.  Letopis Matice srpske, kako je konačno nazvan 1873. godine, pratio je inovacije u književnosti i kulturi, ali je istovremeno brinuo o tome da se stvaralačke inovacije skladno uklope u osnovnu tradiciju srpske kulture, i da se na taj način ovi procesi izvode sa trajnom idejom o napretku, o traženju raznovrsnih stvaralačkih oblika i o promišljanju smisla takvih procesa. Zbog svega toga, s razlogom možemo smatrati da je Letopis Matice srpske jedan od važnih simbola trajanja srpskoga naroda,  a pre svega trajanja srpske književnosti i kulture. Kao takav simbol, on zauvek ostaje snažna inspiracija za sve one koji brinu da srpski narod, država, i kultura, u svakom pogledu opstanu i da dalje napreduju. Istovremeno Letopis mora ostati kao trajna obaveza ne samo njegovog izdavača Matice srpske, nego i srpske države , i svih društveno odgovornih ljudi, a pre svega književnika, naučnika i stvaralaca, koji treba da obezbede aktuelnosti vrednost ovog časopisa - kaže se u pismu predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, koji je u februaru ove godine Letopisu Matice srpske dodelio Sretenjski orden prvog stepena.
U svojoj pozdravnoj reči patrijarh srpski Porfirije je, između ostalog, napomenuo da je od samih početaka ovaj časopis za viziju i misiju svoga postojanja imao sabiranje srpskog naučnog, kulturnog i umetničkog blaga, kao i povezivanje naše kulture sa ostatkom Evrope i sveta. 

- Činjenica da je povod današnjeg sabranja dvovekovna tradicija jednog časopisa kao što je Letopis Matice srpske, predstavlja veliku čast i radost za svekoliko srpstvo, a posebno za one koji su se u ovom zaista impozantnom vremenu, trudili na njegovom neupitno bogatom sadržaju i publikovanju.  Međutim, u kontekstu složenih geopolitičkih prilika i konstantne nestabilnosti naših prostora u prošlosti, a što je često uzrokovalo diskontinuitete, ova se godišnjica može smatrati svojevrsnim čudom Božijim. U ovo nas naročito uverava podatak da su u svetu samo dva francuska i dva američka časopisa približnog žanra Matičinom Letopisu, dosegli ovoliko trajanje - rekao je patrijarh srpski Porfirije.
Danas slavimo ne samo jubilej, već i vrednosti koje Letopis čuva  i prenosi budućim pokoljenjima, istakao je sekretar za visoko obrazovanje i nauku u Vladi AP Vojvodine Branko Markoski, dok je gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić istakao da je Letopis hronika srpstva i hronika o srpstvu. 
- Tokom dvesta godina, bio je dom svim značajnim piscima na srpskom jeziku, kao i svim idejama i delima koja su oblikovala duh vremena. Sve što je bilo značajno u srpskoj misli, objavljeno je na stranicama Letopisa. Sve što je bilo važno u svetskim okvirima, preko Letopisa stizalo je do Srba. Svaki list Letopisa je cigla u temeljima naše kuće, zidane strpljenjem, ljubavlju i predanošću onih koji su ga gradili, negovali i čuvali kroz vekove - ukazao je gradonačelnik Đurić - Za dva veka Letopisa, nas je zapisao i opisao u 513 knjiga,  sa 1.381 sveskom,  na gotovo 180 hiljada stranica, a na njegovom je čelu stajalo 35 urednika.  I gotovo da nema krupnog imena srpske književnosti, i kulture, čiji se prilog nije našao među ovih prvih 180 hiljada stranica Letopisa,  od Sterije, preko Laze Kostića, Zmaja, Đure Jakšića, Andrića, Crnjanskog...
Kada je reč o koncepciji, valja reći da mi sledimo ideje naših slavnih prethodnika, okrenutost ka vrhovima, duhovnim, intelektualnim književnim, naučnim, našeg srpskog sveta, ali i sveslovenskog, istakao je u svojoj pozdravnoj reči glavni i odgovorni urednik Letopisa Matice srpske Selimir Radulović. 
- Valja reći i da je Letopis Matice srpske svagda bio okrenut i spram iskustava velikih evropskih i svetskih kultura, što je sasvim prirodno jer je srpska kultura pre svega kontaktna kultura, i svi plodovi rodljivi dolaze od toga - naveo je Selimir Radulović. - Ako bih u jednoj rečenici trebalo da kažem šta predstavlja po mom osećanju stvari Letopis Matice srpske,  onda bih rekao da se obično kaže da su časopisi ogledalo vremena u kojem nastaju. Saglasno tome, ja bih rekao da je Letopis Matice srpske najlepše lice koje se ogleda u našem  srpskom, duhovnom, naučnom i književnom ogledalu.      
U domenu književno-naučnih časopisa, LMS predstavlja danas redak fenomen, rekao je predsednik Matice srpske Dragan Stanić u svom obraćanju, i podsetio da u svetu nalazimo samo jedan američki književno-naučni časopis koji ima bolji hronološki kontinuitet. U svom kratkom osvrtu na istorijat ove naše najstarije književne periodične publikacije koja, skoro bez prekida, kontinuirano izlazi od 1824,  Dragan Stanić je podsetio i na promene naziva, od kojih ovaj sadašnji nosi od 1873. 
Nakon ovih pozdravnih reči, počeo je naučni skup o našem najstarijem časopisu, u tri sesije, a nastavlja se i završava danas. 
N. Pejčić