DNEVNIKOVA KNJIGA Tomi Viringa: Lepa mlada žena
Tomi Viringa spada u mlađu generaciju holandskih pisaca, prevođen je na velik broj svetskih jezika, piše romane i filmske scenarije. Jedan od najvećih kvaliteta ove knjige je to što se čita brzo, sa velikom lakoćom, što svakako nije vrlina za potceniti, naročito zbog toga što autor ne izbegava teške teme.
Knjiga se bavi surovom i preciznom disekcijom ljubavi između dvoje ljudi, toliko je potpuno dekonstruišući, da se do kraja relativizuje i sama ideja ljubavi, tako da ostaje nejasno šta je zapravo bilo to što je povezalo dvoje glavnih likova, i da li je to bilo išta više od požude. Zapravo, u pitanju je gotovo mehanicistički opis odnosa između muškarca i žene koji se, čini se, na kraju svodi na seks i/li razmnožavanje. Međutim, u takvom autorovom pristupu nema ničega slučajnog – na dubljem nivou ovaj roman je diskretna debata između dve različite životne filozofije. Glavni lik je uspešni virolog čiji je glavni deo svakodnevice na poslu vršenje testova nad životinjama (i njihovo konačno ubijanje). Njegov surovi i pragmatični odnos prema stvarnosti ne ostavlja prostor ni za kakvo sažaljenje za životinje kojima ubrizgava smrtonosne viruse, odnoseći se prema njima kao nižim oblicima života koji ne mogu da osete bol. S druge strane, njegova mnogo mlađa supruga, vegetarijanka iz uverenja, zauzima suprotni stav.
Čitajući “Lepu mladu ženu”, teško je ne setiti se Dostojevskog i scene bičevanja konja u “Zločinu i kazni”, gde Raskoljnikov pritrčava izmučenoj životinji da bi je spasao. Iako mladi holandski pisac nema previše toga zajedničkog sa ruskim klasikom, ipak postoji dodirna tačka u jednoj vrlo specifičnoj temi, odnosno u važnosti koju dobija problematizovanje odnosa prema životinjama (i na kraju, prema svima sa kojima delimo ovu planetu).
U dekonstrukciji ljubavi dvoje glavnih junaka ima nečega sirovo naturalističkog (čini se da sve na svetu teži neizbežnoj entropiji, i da nema nikakvog višeg smisla), ali konačni obrt je upravo u poslednjoj sceni koja je krajnje romantizirana, i u kojoj se oholi profesor, suočen sa svojom starošću i propašću braka, najzad lomi, doživljava katarzu, i izvrće svoju životnu filozofiju naglavce, tražeći viši smisao u samilosti i razumevanju univerzalnosti bola, u pomalo patetičnoj, ali i te kako efektnoj završnici romana.
Nastasja Pisarev
