DNEVNIKOVA KNJIGA Robert Krouč: „Otišao u Indijance“
Robert Krouč (1927-2011) je bio kanadski pisac čija je jedna od najvećih zasluga to što je uspeo da uvede tad još uvek pomalo subverzivni postmodernizam u akademske strukture u Kanadi.
Iako je sam obrazovan na nasleđu moderne koja je tad vladala univerzitetskim krugovima, on je u nameri da se od nje distancira deklarisao kao pisac koji pripada novim strujama u književnosti. Međutim, njegova knjiga „Otišao u Indijance“, inače deo trilogije romana “Zapadni triptih”, poetski je bliskija moderni nego postmodernizmu. Krouč se svakako oslanja na neke narativne tehnike postmodernizma – njegov tekst je razbijen i fragmentalizovan (ponekad pomalo hermetičan u nečitljivosti, ponekad sasvim lakog stila), i konstituisan iz jedne vrste tekstualnog kolaža (zapisi sa trake, pisma), ali u njemu nema ničeg radikalno novog, i pre je duhovni naslednik generacije DŽ i romana potrage kakav je Keruakov “Na putu”, nego što ima veze sa kasnijim piscima postmoderne.
“Otišao u Indijance” je moderni nastavak narativne tradicije pronađenog rukopisa pošto su u pitanju transkripti skinuti sa magnetofonske trake. Snimke svom univerzitetskom profesoru šalje njegov ‘buntovni’ bivši student koji umesto disertacije beleži konfuzne beleške sa svoje čudne avanture kroz nedođije severozapadne Kanade. Sednes putuje u potrazi za Sivom Sovom, preko kog će, kroz katarzu, pokušati da ponovo dođe i do svog sopstvenog identiteta.
Siva sova ili Va-Ša-Kvon-Asin (Onaj-koji-putuje-noću) bio je jedna od najintrigantnijih ličnosti iz kanadske istorije. Siva Sova je zapravo lažno ime Britanca Arčibalda Belanija koji je za sebe tvrdio da je apačkog porekla. Ovaj Britanac je zadužio Kanadu kao uspešan aktivista koji se sa svojom suprugom Anahareo Belani iz plemena Mohavk zalagao za očuvanje prirode i ugroženih indijanskih rezervata. Tek posle njegove smrti otkrilo se da je rođeni čistokrvni Britanac, i da je o Indijancima učio u knjigama, dok nije emigrirao u Kanadu.
Negde u igri između identiteta ostaju zaglavljeni i junaci ove knjige, okamenjeni u pomalo naivnom sukobu između “starih” i “novih”, odnosno profesora koji se ostvario u establišmentu i njegovog pobunjenog studenta. Ipak, i te kako je zanimljivo posmatrati ovu knjigu iz pozicije savremenog duštva, jer je glavni lik Sednes savršeno nalik bezbrojnim modernim zapadnjacima koji u potrazi za instant prosvetljenjem uzalud lutaju otvorenim pejzažima nacionalnih parkova njihovih savršeno uređenih država.
Nastasja Pisarev