Kladionice tipuju na Murakamija za Nobelovu nagradu

Nobelova nagrada za književnost objavljuje prvog četvrtka u oktobru, u istoj nedelji kada i druge Nobelove nagrade, ali je sada to pomereno za sredinu oktobra zbog, kako se navodi, obaveza Akademije. Već po tradiciji Švedska akademija drži u tajnosti svoje rasprave o mogućim dobitnicima, a u danima koji prethode saopštavanju imena ovogodišnjeg laureata brojna su nagađanja ko bi iz sveta literature mogao da ponese ovo prestižno priznanje. Određivanje kasnijeg datuma usled tajnosti procesa pokrenulo je spekulacije o nesuglasicama u Akademiji, ali Vastberg insistira na tome da to nije po sredi.

Svetske kladionice se utrkuju ko će imati više uspeha u ovim prognozama, a svake godine se u javnosti pojavljuje niz stvarnih i mogućih kandidata. Na listi za Nobelovu nagradu za književnost ima autora koji su više puta do sada bili predloženi, a trenutno se, po podacima najprestižnijih kladionica, najbolje kotira  japanski književnik, romanopisac i pripovedač Haruki Murakami, veoma popularan i kod nas zahvaljujući romanima koje objavljuje “Geopoetika”. Još prošle godine Murakami je povodom isto tako užeg izbora za nagradu rekao da su u pitanju samo liste po kvotama privatnih kladionica i da ipak nije u pitanju trka konja.

Slede takođe „večiti kandidati”, među kojima su sirijski pesnik Adonis i kenijski autor Ngugi va Tiongo, ali i američki autori Don Delilo, Filip Rot i Yojs Kerol Outs.  Na toj potencijalnoj listi su i u svetu najpoznatiji albanski pisac Ismail Kadare, argentinski prozni pisac Sesar Ajra, norveški dramski i dečiji pisac, pesnik i prozaista Jun Fose. Dva izraelska književnika Amos Oz i Avram Jegošua takođe slove za potencijalne kandidate. Među imenima mogućih dobitnika ovodišnje prestižne nagrade su i britanski pisac indijskog porekla  Salman Ruždi, češki pisac Milan Kundera, koji godinama živi u Francuskoj, te mađarski književnik Peter Nadaš.

Već po tradiciji u književim krugovima se spekuliše ko je na redu da ovog puta dobije nagradu i da li će to biti autor iz nekog, do sada zapostavljenog dela sveta, iako Švedska akademija stalno insistira na tome da pol, nacionalnost i jezik na kome piše kandidat ne utiču na donošenje konačne odluke. Književna kritičarka švedskog lista “Svenska dagbalet” Lina Kalmteg kaže da je nemoguće znati ili pogoditi kako Akademija razmišlja. Nobelovu nagradu obično naizmenično dobijaju neki široj publici nepoznati autori i oni koji su popularni i čitani širom sveta. Vrednost Nobelove nagrade je i u tome što nekad svojim izborom skrene pažnju javnosti na neko ime i osvetli vredno, ali u javnosti malo poznato delo. Podsetimo, prošle godine Nobel je pripao Beloruskinji Svetlani Aleksejevič, a njeno pisanje Švedska akademija je ocenila kao „spomenik patnji i hrabrosti našeg vremena”.

N. Popov

Tradicija duga vek i kusur

Nobelovu nagradu za knjižvnost dodeljuje Švedska akademija, a o dobitniku odlučuje Nobelov komitet. Davne 1901, kada je biran prvi nobelovac, bilo je 25 nominovanih pisaca. Sada broj kandidata premašuje cifru od 200. Po pravilima, ovu dugu listu Nobelov komitet svakog aprila svede na 15 pisaca. Do kraja maja Akademiji se predoči najuži izbor od samo pet imena, a dela izabranih finalista postaju letnja lektira članova žirija. Nagrada se uručuje 10. decembra na svečanosti u Stokholmu, na godišnjicu smrti švedskog naučnika Alfreda Nobela(1833-1896).