Кладионице типују на Муракамија за Нобелову награду
Овогодишњи добитник Нобелове награде за књижевност биће познат 13. октобра, потврдио је члан Шведске краљевске академије Пер Вастберг. Уобичајено је да се
Нобелова награда за књижевност објављује првог четвртка у октобру, у истој недељи када и друге Нобелове награде, али је сада то померено за средину октобра због, како се наводи, обавеза Академије. Већ по традицији Шведска академија држи у тајности своје расправе о могућим добитницима, а у данима који претходе саопштавању имена овогодишњег лауреата бројна су нагађања ко би из света литературе могао да понесе ово престижно признање. Одређивање каснијег датума услед тајности процеса покренуло је спекулације о несугласицама у Академији, али Вастберг инсистира на томе да то није по среди.
Светске кладионице се утркују ко ће имати више успеха у овим прогнозама, а сваке године се у јавности појављује низ стварних и могућих кандидата. На листи за Нобелову награду за књижевност има аутора који су више пута до сада били предложени, а тренутно се, по подацима најпрестижнијих кладионица, најбоље котира јапански књижевник, романописац и приповедач Харуки Мураками, веома популаран и код нас захваљујући романима које објављује “Геопоетика”. Још прошле године Мураками је поводом исто тако ужег избора за награду рекао да су у питању само листе по квотама приватних кладионица и да ипак није у питању трка коња.
Следе такође „вечити кандидати”, међу којима су сиријски песник Адонис и кенијски аутор Нгуги ва Тионго, али и амерички аутори Дон Делило, Филип Рот и Yојс Керол Оутс. На тој потенцијалној листи су и у свету најпознатији албански писац Исмаил Кадаре, аргентински прозни писац Сесар Ајра, норвешки драмски и дечији писац, песник и прозаиста Јун Фосе. Два израелска књижевника Амос Оз и Аврам Јегошуа такође слове за потенцијалне кандидате. Међу именима могућих добитника оводишње престижне награде су и британски писац индијског порекла Салман Ружди, чешки писац Милан Кундера, који годинама живи у Француској, те мађарски књижевник Петер Надаш.
Већ по традицији у књижевим круговима се спекулише ко је на реду да овог пута добије награду и да ли ће то бити аутор из неког, до сада запостављеног дела света, иако Шведска академија стално инсистира на томе да пол, националност и језик на коме пише кандидат не утичу на доношење коначне одлуке. Књижевна критичарка шведског листа “Свенска дагбалет” Лина Калмтег каже да је немогуће знати или погодити како Академија размишља. Нобелову награду обично наизменично добијају неки широј публици непознати аутори и они који су популарни и читани широм света. Вредност Нобелове награде је и у томе што некад својим избором скрене пажњу јавности на неко име и осветли вредно, али у јавности мало познато дело. Подсетимо, прошле године Нобел је припао Белорускињи Светлани Алексејевич, а њено писање Шведска академија је оценила као „споменик патњи и храбрости нашег времена”.
Н. Попов
Традиција дуга век и кусур
Нобелову награду за књижвност додељује Шведска академија, а о добитнику одлучује Нобелов комитет. Давне 1901, када је биран први нобеловац, било је 25 номинованих писаца. Сада број кандидата премашује цифру од 200. По правилима, ову дугу листу Нобелов комитет сваког априла сведе на 15 писаца. До краја маја Академији се предочи најужи избор од само пет имена, а дела изабраних финалиста постају летња лектира чланова жирија. Награда се уручује 10. децембра на свечаности у Стокхолму, на годишњицу смрти шведског научника Алфреда Нобела(1833-1896).