JEZIKOMANIJA Upa­la mu se­ki­ra u med

Pče­la­ri ni­su od­u­vek zna­li za ko­šni­ce i pi­to­me pče­le. Ne­ka­da su oni mo­ra­li da lu­ta­ju po šu­ma­ma, tra­ga­ju za ro­je­vi­ma di­vljih pče­la i nji­ho­vim sta­ni­šti­ma gde je bi­lo pu­no me­da. Di­vlje pče­le su uglav­nom med skri­va­le u skri­ve­nim šu­plji­na­ma dr­ve­ća, pa su pče­la­ri ima­li do­sta mu­ke pen­tra­ju­ći se po dr­ve­ću i uda­ra­ju­ći se­ki­rom ne bi li pro­na­šli šu­plji­nu pod ko­rom. Ka­da bi se­ki­ra la­ko pro­bi­la ko­ru, ona bi upa­la od­mah u med, i za pče­la­ra je to zna­či­lo sre­ću, sre­ću.

Još je­dan iz­raz ima le­pu i po­uč­nu pri­či­cu: Ko­šta­lo ga kô sve­tog Pe­tra kaj­ga­na.

Po pre­da­nju, Isus i sve­ti Pe­tar su pre­no­ći­li kod ne­kog se­lja­ka, ko­ji ih ni­je po­nu­dio ve­če­rom pa su le­gli glad­ni. U ne­ko do­ba sve­ti Pe­tar je ustao, ukrao ne­ko­li­ko ja­ja i na­pra­vio kaj­ga­nu. Kad se naj­eo, le­gao je da spa­va kraj Isu­sa. Ali, se­ljak je pri­me­tio kra­đu i lo­po­va, pa ga je ne­ko­li­ko pu­ta opa­lio ko­cem po le­đi­ma, za ka­znu. Za­to je sve­ti Pe­tar pro­bu­dio Isu­sa i pred­lo­žio mu da za­me­ne me­sta, bo­je­ći se šta bi mu se­ljak još mo­gao uči­ni­ti. Isus je pri­stao. Ali, ta­da se se­ljak se­tio da je iz­de­ve­tao sa­mo jed­no­ga, a da su ja­ja ve­ro­vat­no po­de­li­li, pa je opet ustao i ras­pa­lio po onom dru­gom, tj. opet po sve­tom Pe­tru.

N. Mir­ko­vić