REDITELJKA SANDRA MITROVIĆ Ne plašim se komentara zbog prezimena

Rediteljkin debitanstki film, koji potpisuju producentske kuće „Filmland” i „Telekom Srbija”, govori o pomalo otuđenim i samoživim, ali i luckastim i dobrodušnim likovima, koji bivaju suprostavljeni usamljenoj zgradi u kojoj žive. Ta zgrada u kojoj žive, prikazana je kao zajednica koju su zapustili i koja počinje ubrzano da propada. Zahvaljujući lošim cevima i misterioznim podzemnim vodama Beograda situacija kulminira i sve ih zatekne nespremne.

Za ovaj film vlada veliko interesovanje gledalaca, posebno zbog, kako se čini, glumačke ekipe koja „nosi” ostvarenje. U razgovoru za „Dnevnik” rediteljka Sandra Mitrović istakla je da je uspela da okupi sjajnu glumačku ekipu među kojima su Jelisaveta Seka Sablić, Slobodan Boda Ninković, Vesna Trivalić, Dragan Gagi Jovanović, Nataša Tapušković, Ljubomir Bandović i drugi, te da se desilo da im se scenario veoma dopao.

– Jedina uloga koja je pisana baš za određenog glumca bila je Bodina, koji tumači Milenka. Sa njim sam već sarađivala i ranije i htela sam da napišem ulogu baš za njega. Imala sam ga u glavi kada sam pisala taj lik. Ni za koga drugog, od ostalih glumaca, nije bila konkretno namenjena uloga. O svima njima jesam razmišljala, ali znate kako je danas - gust je raspored, mnogo se snima, neki mogu da uskoče u projekat, a neki ne – rekla je Sandra Mitrović i dodala da joj je bilo spektakularno da sarađuje sa svima njima i da joj je sve što sada prolazi sa njima fenomenalno.

Kako je rekla, kada pisac počne da piše scenario nikada nije siguran dokle će njegova priča da dopre, a kamoli šta će se nakon završenog posla desiti. Tako su ona i njen kopisac Noe Dodson sasvim spontano odlučili da zajedno rade svoje prvo filmsko delo, a u to vreme Sandra je zbog smrti svoje bake došla u Srbiju i u tom tužnom trenutku dobila ideju da njoj, ali i ljudima sa kojima je odrasla oda počast kroz film.

– Izgubila sam baku za koju sam bila jako vezana. I na njenoj sahrani sam počela o tome da razmišljam. Sve te komšije koje su došle na njenu sahranu su u meni izazvale osećaj koji sam želela da prenesem ovim filmom – ispričala nam je Sandra Mitrović. – Htela sam da pišem o tom osećaju koji sam imala sa njom. O tom osećaju bliskosti, povezanosti komšija. Tako smo počeli da gradimo likove. Živka, koju tumači Seka Sablić nam je bila jedan od prvih i originalnih likova koji se nije promenio. Dugo smo radili na scenariju, neki likovi su ostali, neke smo obrisali, dodali neke nove, dug je bio proces.

Kako je rekla, komšije retko viđa jer nije tako često kod kuće. Ipak, naglasila je da su joj susedi veoma dobri, te da posebno obožava stare komšije sa kojima je odrastala i baš zato drago joj je što su mnogi došli na premijeru njenog filma.

– Nadam se da smo filmom poslali važnu poruku i da će svako izvući nešto drugačije u zavisnosti od priča koje pratimo. Imamo više tema u filmu i mislim da će svako, u zavisnosti od toga za kojeg lika se veže, nešto drugo izvući. Ali volela bih da se ljudi posle fima zapitaju da li smo dovoljno pažljivi i bliski prema ljudima koji su nama bitni u životu, a deluje da će uvek biti tu, ali ih malo zanemarimo možda, a nikada ne znamo kada više neće biti tu – naglasila je mlada rediteljka. 

Na ta tri sprata u zgradi koju film ilustruje, krije se dosta empatije među njenim stanarima, ali i vode. Za „Dnevnik” Sandra objašnjava da voda ima veliku i vizuelnu i tematsku simboliku u filmu.

– Ona se i na samom početku pojavljuje kao neki natprirodni simbol koji samo Milenko primećuje, a kasnije i on pokušava da upozori druge. Mi nismo sigurni u nekom momentu da li se to samo njemu čini ili se nešto stvarno dešava. Ta voda koja dolazi iz podzemnih voda sve vreme nadire i sve vreme kako njihove priče teku svako preživljava neke svoje probleme. Ta voda prati taj neki njihov tempo i kada se desi klimaks cele situacije i voda napravi haos, ali ne smem mnogo o tome da pričam. Voda je definitivno metafora za njihove probleme, unutrašnje emocije i ono što proživljavaju kroz film.

Dugo su verovali da je „Komedija na tri sprata” samo radni naziv njihovog filma, jer su smatrali da je pretenciozno da naslovom ukazuju na duhovit film, iako to on u svojoj osnovi jeste, premda koketira i sa drugim žanrovima. Zbog same radnje i raspleta odnosa među stanarima deo scenarija morali su da snimaju u bazenu, što je, kako je istakla naša sagovornica, bilo spektakularno iskustvo za celu ekipu.

– Kada smo pisali scenario nismo uopšte razmišljali o tome kako ćemo te scene snimiti. Onda smo shvatili da nemamo buyet da bismo snimili tako nešto u nekom studiju, jer ne postoje u Srbiji takvi studiji, a nismo imali mogućnost da idemo negde drugde da snimamo. I onda su nam neke starije i iskusnije kolege dale ideju da probamo da sagradimo mi studio u bazenu i da ga potopimo – objasnila je rediteljka. – To je iz prve delovalo kao skroz šašava ideja, ali kada smo počeli malo da istražujemo shvatili smo da možda postoji opcija. Izgradili smo deo zgrade u bazenu u Obrenovcu i onda kad je došlo vreme da snimamo scene u vodi skroz smo ga potopili.

Za kraj razgovora za naš list sa ponosom je istakla da je vrlo zahvalna svojim roditeljima Željku i Sonji Mitrović, koji su joj uvek bili podrška u životu.

– Nisam se plašila komentara zbog svog prezimena. Ja sam i rođena i odrasla sa tim prezimenom i ceo život je uz mene, nije mi to nikada bila pomisao kada god sam nešto radila. Roditelji su mi pomogli u školovanju i uvek su mi bili jaka podrška – iskreno je rekla Sandra Mitrović.

Inače, Sandra je nakon studija u Londonu, master diplomu stekla na Univerzitetu Kolumbija, odakle nosi veliko znanje i iskustvo. Kreator je osam kratkih filmova, a sada je predvodila autorsku ekipu na svom prvom dugometražnom filmu.

Vladimir Bijelić