РЕДИТЕЉКА САНДРА МИТРОВИЋ Не плашим се коментара због презимена

Редитељкин дебитанстки филм, који потписују продуцентске куће „Филмланд” и „Телеком Србија”, говори о помало отуђеним и саможивим, али и луцкастим и добродушним ликовима, који бивају супростављени усамљеној згради у којој живе. Та зграда у којој живе, приказана је као заједница коју су запустили и која почиње убрзано да пропада. Захваљујући лошим цевима и мистериозним подземним водама Београда ситуација кулминира и све их затекне неспремне.

За овај филм влада велико интересовање гледалаца, посебно због, како се чини, глумачке екипе која „носи” остварење. У разговору за „Дневник” редитељка Сандра Митровић истакла је да је успела да окупи сјајну глумачку екипу међу којима су Јелисавета Сека Саблић, Слободан Бода Нинковић, Весна Тривалић, Драган Гаги Јовановић, Наташа Тапушковић, Љубомир Бандовић и други, те да се десило да им се сценарио веома допао.

– Једина улога која је писана баш за одређеног глумца била је Бодина, који тумачи Миленка. Са њим сам већ сарађивала и раније и хтела сам да напишем улогу баш за њега. Имала сам га у глави када сам писала тај лик. Ни за кога другог, од осталих глумаца, није била конкретно намењена улога. О свима њима јесам размишљала, али знате како је данас - густ је распоред, много се снима, неки могу да ускоче у пројекат, а неки не – рекла је Сандра Митровић и додала да јој је било спектакуларно да сарађује са свима њима и да јој је све што сада пролази са њима феноменално.

Како је рекла, када писац почне да пише сценарио никада није сигуран докле ће његова прича да допре, а камоли шта ће се након завршеног посла десити. Тако су она и њен кописац Ное Додсон сасвим спонтано одлучили да заједно раде своје прво филмско дело, а у то време Сандра је због смрти своје баке дошла у Србију и у том тужном тренутку добила идеју да њој, али и људима са којима је одрасла ода почаст кроз филм.

– Изгубила сам баку за коју сам била јако везана. И на њеној сахрани сам почела о томе да размишљам. Све те комшије које су дошле на њену сахрану су у мени изазвале осећај који сам желела да пренесем овим филмом – испричала нам је Сандра Митровић. – Хтела сам да пишем о том осећају који сам имала са њом. О том осећају блискости, повезаности комшија. Тако смо почели да градимо ликове. Живка, коју тумачи Сека Саблић нам је била један од првих и оригиналних ликова који се није променио. Дуго смо радили на сценарију, неки ликови су остали, неке смо обрисали, додали неке нове, дуг је био процес.

Како је рекла, комшије ретко виђа јер није тако често код куће. Ипак, нагласила је да су јој суседи веома добри, те да посебно обожава старе комшије са којима је одрастала и баш зато драго јој је што су многи дошли на премијеру њеног филма.

– Надам се да смо филмом послали важну поруку и да ће свако извући нешто другачије у зависности од прича које пратимо. Имамо више тема у филму и мислим да ће свако, у зависности од тога за којег лика се веже, нешто друго извући. Али волела бих да се људи после фима запитају да ли смо довољно пажљиви и блиски према људима који су нама битни у животу, а делује да ће увек бити ту, али их мало занемаримо можда, а никада не знамо када више неће бити ту – нагласила је млада редитељка. 

На та три спрата у згради коју филм илуструје, крије се доста емпатије међу њеним станарима, али и воде. За „Дневник” Сандра објашњава да вода има велику и визуелну и тематску симболику у филму.

– Она се и на самом почетку појављује као неки натприродни симбол који само Миленко примећује, а касније и он покушава да упозори друге. Ми нисмо сигурни у неком моменту да ли се то само њему чини или се нешто стварно дешава. Та вода која долази из подземних вода све време надире и све време како њихове приче теку свако преживљава неке своје проблеме. Та вода прати тај неки њихов темпо и када се деси климакс целе ситуације и вода направи хаос, али не смем много о томе да причам. Вода је дефинитивно метафора за њихове проблеме, унутрашње емоције и оно што проживљавају кроз филм.

Дуго су веровали да је „Комедија на три спрата” само радни назив њиховог филма, јер су сматрали да је претенциозно да насловом указују на духовит филм, иако то он у својој основи јесте, премда кокетира и са другим жанровима. Због саме радње и расплета односа међу станарима део сценарија морали су да снимају у базену, што је, како је истакла наша саговорница, било спектакуларно искуство за целу екипу.

– Када смо писали сценарио нисмо уопште размишљали о томе како ћемо те сцене снимити. Онда смо схватили да немамо buyеt да бисмо снимили тако нешто у неком студију, јер не постоје у Србији такви студији, а нисмо имали могућност да идемо негде другде да снимамо. И онда су нам неке старије и искусније колеге дале идеју да пробамо да саградимо ми студио у базену и да га потопимо – објаснила је редитељка. – То је из прве деловало као скроз шашава идеја, али када смо почели мало да истражујемо схватили смо да можда постоји опција. Изградили смо део зграде у базену у Обреновцу и онда кад је дошло време да снимамо сцене у води скроз смо га потопили.

За крај разговора за наш лист са поносом је истакла да је врло захвална својим родитељима Жељку и Соњи Митровић, који су јој увек били подршка у животу.

– Нисам се плашила коментара због свог презимена. Ја сам и рођена и одрасла са тим презименом и цео живот је уз мене, није ми то никада била помисао када год сам нешто радила. Родитељи су ми помогли у школовању и увек су ми били јака подршка – искрено је рекла Сандра Митровић.

Иначе, Сандра је након студија у Лондону, мастер диплому стекла на Универзитету Колумбија, одакле носи велико знање и искуство. Креатор је осам кратких филмова, а сада је предводила ауторску екипу на свом првом дугометражном филму.

Владимир Бијелић