Popović o olimpijcu, junaku filma "Život kao zbir krugova"
BEOGRAD: Rok kritičar Petar Peca Popović kaže da je lepo što ovde postoji neko ko ima razumevanja da upozna, sasluša, ohrabri i pozdravi čoveka sa biografijom kakvu ima Sreten Stefanović, olimpijac od 101 godinu, a s kojim je danas bio u poseti predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću.
Dokumentarni film "Život kao zbir krugova" o Sretenu Stefanoviću, sokolašu, šampionu, olimpijcu, istinskom amateru, pedagogu, svedoku XX veka i najstarijem korisniku epl kompjutera u Srbiji, u režiji novinara i publiciste Petra - Pece Popovića, premijerno je prikazan 8. februara na RTS-u.
Popović kaže za Tanjug da je Stefanovića upoznao sedamdesetih godina prošlog veka, tako što je njegov sin, koji je bio dizajner, pravio i slao iz Sarajeva za Beograd omote za ploče Zdravka Čolića, grupe Smak, Korni Grupe...
"Tata Sreta bi vozio celu noć kako bi stigao na Voždovac gde su se ti omoti štampali. Upoznao sam neverovatno vitalnog čoveka u penziji... ispostavilo se da živi u Vršcu poslednjih 25 godina", kazao je Popović, objašnjavajući kako je tada i došao na ideju da snimi film o ovom ineresantnom sportisti.
Kaže i da je predsednik Nikolić poželeo Stefanoviću da mu se brzo izgubi nula između dve jedinice i da lepo proslavi 111. rođenadana.
Sreten Sreta Stefanović rođen 17. novembra 1916. u Sarajevu, a u Vršac usred rata, donesen na jastuku.
Otac Pavle otvorio je ''''Jugoslovensku štampariju'''' 1920.
Sreta je prvo postao član beogradskog gimnastičkog društva Soko 1922. godine, a zatim je pošao školu godinu dana kasnije.
Kao vojnik na vežbi bio je učesnik 27. Martovskih demonstracija u Beogradu.
Posle aprilskog bombardovanja peške je sedam dana išao od Zemuna, preko Topole, Loznice, Zvornika i Tuzle do Sarajeva.
Tu je demobilisan, a majka ga sa "ausvajsom" vraća u Banat.
Vršac je oslobođen 2. oktobra 1944, a on već 12. oktobra osnova prvo gimnastičarsko društvo u oslobođenoj zemlji.
Od 1947. do 54. sedam puta je bio prvak Jugoslavije na krugovima.
Nosilac je brojnih priznanja na takmičenjima, balkanijadama, član gimnastičke vrste Jugoslavije na svetskom prvenstvu u Bazelu 1950. i Olimpijadi u Helsinkiju 1954.
Do danas jedini vršački olimpijac.
Prestao je da se takmiči 1954. zbog povrede.
