Поповић о олимпијцу, јунаку филма "Живот као збир кругова"
БЕОГРАД: Рок критичар Петар Пеца Поповић каже да је лепо што овде постоји неко ко има разумевања да упозна, саслуша, охрабри и поздрави човека са биографијом какву има Сретен Стефановић, олимпијац од 101 годину, а с којим је данас био у посети председнику Србије Томиславу Николићу.
Документарни филм "Живот као збир кругова" о Сретену Стефановићу, соколашу, шампиону, олимпијцу, истинском аматеру, педагогу, сведоку XX века и најстаријем кориснику епл компјутера у Србији, у режији новинара и публицисте Петра - Пеце Поповића, премијерно је приказан 8. фебруара на РТС-у.
Поповић каже за Танјуг да је Стефановића упознао седамдесетих година прошлог века, тако што је његов син, који је био дизајнер, правио и слао из Сарајева за Београд омоте за плоче Здравка Чолића, групе Смак, Корни Групе...
"Тата Срета би возио целу ноћ како би стигао на Вождовац где су се ти омоти штампали. Упознао сам невероватно виталног човека у пензији... испоставило се да живи у Вршцу последњих 25 година", казао је Поповић, објашњавајући како је тада и дошао на идеју да сними филм о овом инересантном спортисти.
Каже и да је председник Николић пожелео Стефановићу да му се брзо изгуби нула између две јединице и да лепо прослави 111. рођенадана.
Сретен Срета Стефановић рођен 17. новембра 1916. у Сарајеву, а у Вршац усред рата, донесен на јастуку.
Отац Павле отворио је ''''Југословенску штампарију'''' 1920.
Срета је прво постао члан београдског гимнастичког друштва Соко 1922. године, а затим је пошао школу годину дана касније.
Као војник на вежби био је учесник 27. Мартовских демонстрација у Београду.
После априлског бомбардовања пешке је седам дана ишао од Земуна, преко Тополе, Лознице, Зворника и Тузле до Сарајева.
Ту је демобилисан, а мајка га са "аусвајсом" враћа у Банат.
Вршац је ослобођен 2. октобра 1944, а он већ 12. октобра основа прво гимнастичарско друштво у ослобођеној земљи.
Од 1947. до 54. седам пута је био првак Југославије на круговима.
Носилац је бројних признања на такмичењима, балканијадама, члан гимнастичке врсте Југославије на светском првенству у Базелу 1950. и Олимпијади у Хелсинкију 1954.
До данас једини вршачки олимпијац.
Престао је да се такмичи 1954. због повреде.