POČELA SEZONA BOŽIĆNIH FILMOVA: Dobar, loš i katastrofalan
Višesatni maratoni novogodišnjih filmova na kablovskoj televiziji počeli su još krajem novembra, i u svakom trenutku posle par klikova daljinskog moguće je nabasati na neku od bezbrojnih varijacija na božićnu temu, manje ili više uspelu ili gledljivu.
Izvan kategorije dobrih i loših božićnih ostvarenja su svakako filmovi koji su po tradiciji postali deo novogodišnjeg programa, kao što je to, recimo, u Americi slučaj sa “It’s a Wonderful Life”. U pitanju je voljeni film iz 1946. sa Džejmsom Stjuartom u glavnoj ulozi, o očajnom biznismenu na rubu nervnog sloma kom anđeo pokazuje kako bi svet izgledao da se nikada nije ni rodio. Pravila novogodišnjeg programa, naravno, prilagođavaju se lokalnim tržištima, tako da se u Rusiji za Novu godinu obavezno pušta sovjetska romantična komedija “Ironija sudbine” (1975) u kom Moskovljanin Ženja, pošto se napio u novogodišnjoj noći, greškom seda na avion i završava u Petrogradu. Film ismeva uniformnost sovjetske socijalističke arhitekture, pa Ženja u Petrogradu zabunom stiže u identičan blok onom u kom živi, ulazi u istu zgradu, i u isti stan, da bi u njemu upoznao usamljenu lepu vlasnicu koja čeka posetu dečka za kog namerava da se uda.
U internacionalne božićne klasike svakako spada i “Sam u kući” (1990) o psihotičnom klincu kog su roditelji slučajno zaboravili kod kuće i koji svoju kreativnost u mučenju ispoljava na dvojici nesrećnih provalnika. Ovaj nežni praznični film vinuo je Makolija Kalkina u sve čari holivudskog života koje se prerano popularnom detetu mogu pružiti – od javnih nervnih slomova, preko teške narkomanije, do divnog prijateljstva sa Majklom Džeksonom.
S druge strane, među najgore ocenjenim božićnim filmovima svih vremena prednjači “Krcko Oraščić 3D” (2018) kog ni Andrej Končalovski, ni visoki buyet nisu mogli da spasu od neverovatnih 1% ocene od (100% mogućih) na popularnom filmskom sajtu Rotten Tomatoes i apsolutne propasti na blagajnama. U njemu, holivudska miljenica El Fening (rođena sestra Dakote Fening) glumi bečku devojčicu koja u Božić 1920. dobija na poklon igračku koja će je povesti u avanturu u “svet vila i svilenih bombona”. Kako komentariše Cheatsheet, užasan kao zamisao, još gori u izvedbi, ovaj univerzalno omraženi film će svakom gledaocu ubiti bilo koju lepu asocijaciju koju je ikada imao vezanu za klasični balet “Krcko Oraščić”.
Među slične neverovatne promašaje spada i božićna komedija “Deda Mraz sa mišićima” iz 1996, u kojoj američki rvač Halk Hogan posle udarca u glavu dobija amneziju posle koje veruje da je on Deda Mraz. Ova praznična filmska katastrofa na IMDB-u je ocenjena sa velikodušnih 2,6 (od mogućih deset).
Nijedna mreža ni producentska kuća nije toliko povezivana sa božićnim filmovima kao Holmark koji ih je producirao bezbroj. Njihova božićna produkcija nikad ne sadrži visokobudžetne filmove, i u njima su protagonisti obično pomalo umorni lepuškasti glumci B-kategorije koji su se odavno pomirili s tim da su prokockali svoju šansu u Holivudu i prihvatili karijernu nišu koju im je život dodelio.
Osrednjih i loših ovakvih filmića je bezbroj, ali to ne znači da među njima ne postoje i mnogi zaista dobri. Po sajtu Screenrant, sveto trojstvo božićnih filmova čine nezavisna žena, momak koji nije spreman da se veže, i duševni najbolji drug, a po oceni ovog portala, Holmarkov „Jedan zvezdani Božić“ (One Starry Christmas, 2014) uspeva da savršeno iskoristi sva tri elementa. Među dobro ocenjenim Holmarkovim filmovima je i “Kruna za Božić”(„A Crown for Chrismas“ 2015) o kralju koji upošljava dadilju za svoju neobičnu ćerku. Ipak, titulu najboljeg u ovoj kategoriji obično dobija „Snežna mlada“ („The Snow Bride“, 2013) o novinarki tabloida koja pokušava da se približi porodici senatora da bi napisala senzacionalistički trač članak. Po Skrinrantu, naročiti kvalitet ovog filma je iskreno prikazan odnos između novinarke i senatorskog sina, bez uobičajene sladunjave filmske magije. “Snežnu mladu” je, inače, u celosti moguće pogledati na Jutjubu.
Nastasja Pisarev