ПОЧЕЛА СЕЗОНА БОЖИЋНИХ ФИЛМОВА: Добар, лош и катастрофалан
Вишесатни маратони новогодишњих филмова на кабловској телевизији почели су још крајем новембра, и у сваком тренутку после пар кликова даљинског могуће је набасати на неку од безбројних варијација на божићну тему, мање или више успелу или гледљиву.
Изван категорије добрих и лоших божићних остварења су свакако филмови који су по традицији постали део новогодишњег програма, као што је то, рецимо, у Америци случај са “Ит’с а Wonderful Лифе”. У питању је вољени филм из 1946. са Џејмсом Стјуартом у главној улози, о очајном бизнисмену на рубу нервног слома ком анђео показује како би свет изгледао да се никада није ни родио. Правила новогодишњег програма, наравно, прилагођавају се локалним тржиштима, тако да се у Русији за Нову годину обавезно пушта совјетска романтична комедија “Иронија судбине” (1975) у ком Московљанин Жења, пошто се напио у новогодишњој ноћи, грешком седа на авион и завршава у Петрограду. Филм исмева униформност совјетске социјалистичке архитектуре, па Жења у Петрограду забуном стиже у идентичан блок оном у ком живи, улази у исту зграду, и у исти стан, да би у њему упознао усамљену лепу власницу која чека посету дечка за ког намерава да се уда.
У интернационалне божићне класике свакако спада и “Сам у кући” (1990) о психотичном клинцу ког су родитељи случајно заборавили код куће и који своју креативност у мучењу испољава на двојици несрећних провалника. Овај нежни празнични филм винуо је Маколија Калкина у све чари холивудског живота које се прерано популарном детету могу пружити – од јавних нервних сломова, преко тешке наркоманије, до дивног пријатељства са Мајклом Џексоном.
С друге стране, међу најгоре оцењеним божићним филмовима свих времена предњачи “Крцко Орашчић 3Д” (2018) ког ни Андреј Кончаловски, ни високи buyеt нису могли да спасу од невероватних 1% оцене од (100% могућих) на популарном филмском сајту Rotten Томатоес и апсолутне пропасти на благајнама. У њему, холивудска миљеница Ел Фенинг (рођена сестра Дакоте Фенинг) глуми бечку девојчицу која у Божић 1920. добија на поклон играчку која ће је повести у авантуру у “свет вила и свилених бомбона”. Како коментарише Cheatsheet, ужасан као замисао, још гори у изведби, овај универзално омражени филм ће сваком гледаоцу убити било коју лепу асоцијацију коју је икада имао везану за класични балет “Крцко Орашчић”.
Међу сличне невероватне промашаје спада и божићна комедија “Деда Мраз са мишићима” из 1996, у којој амерички рвач Халк Хоган после ударца у главу добија амнезију после које верује да је он Деда Мраз. Ова празнична филмска катастрофа на ИМДБ-у је оцењена са великодушних 2,6 (од могућих десет).
Ниједна мрежа ни продуцентска кућа није толико повезивана са божићним филмовима као Холмарк који их је продуцирао безброј. Њихова божићна продукција никад не садржи високобуџетне филмове, и у њима су протагонисти обично помало уморни лепушкасти глумци Б-категорије који су се одавно помирили с тим да су прокоцкали своју шансу у Холивуду и прихватили каријерну нишу коју им је живот доделио.
Осредњих и лоших оваквих филмића је безброј, али то не значи да међу њима не постоје и многи заиста добри. По сајту Сцреенрант, свето тројство божићних филмова чине независна жена, момак који није спреман да се веже, и душевни најбољи друг, а по оцени овог портала, Холмарков „Један звездани Божић“ (Оне Starry Christmas, 2014) успева да савршено искористи сва три елемента. Међу добро оцењеним Холмарковим филмовима је и “Круна за Божић”(„А Crown фор Chrismas“ 2015) о краљу који упошљава дадиљу за своју необичну ћерку. Ипак, титулу најбољег у овој категорији обично добија „Снежна млада“ („The Snow Бриде“, 2013) о новинарки таблоида која покушава да се приближи породици сенатора да би написала сензационалистички трач чланак. По Скринранту, нарочити квалитет овог филма је искрено приказан однос између новинарке и сенаторског сина, без уобичајене сладуњаве филмске магије. “Снежну младу” је, иначе, у целости могуће погледати на Јутјубу.
Настасја Писарев