Počasno Srce Sarajeva Oliveru Stounu

Višestruki dobitnik nagrade Oskar Američke filmske akademije napisao je i režirao više od 20 dugometražnih filmova, a njegov opus uključuje neke od naslova koji su obeležili protekle decenije. 

Stuon je u nekim od svojih filmova u potpunosti odbacio konvencije žanra, a u tom kontekstu organizatori Sarajevo film festivala podsećaju na „Vod smrti“ (1986), inače prvi film iz njegovog vijetnamskog triptiha, te filmove „Rođen 4. jula“ (1989), „JFK“ (1991), „Rođene ubice“ (1994), „Nikson“ (1995), kao i na satirični filmski portret bivšeg američkog predsednika Džordža W. Buša – „W“ (2008) i dokudramu „Snouden“ o životu Edvarda Snoudena (2016).

Značajan uticaj imala je Sounova oštra kritika američkog angažmana u Centralnoj Americi u filmu „Salvador“ (1985), kritički prikaz američkog korporativnog kapitalizma u ostvarenju „Vol Strit“ (1987), istinita priča o dve osobe koje su preživele teroristički napad u Njujorku „11. septembra 2001. - Svetski trgovinski centar", te poetski omaž šezdesetim godinama prošlog veka i muzici Džima Morisona „The Doors“ (1991).

Stoun je autor i filmova „Samo igra“ (1999), neobičnog zapisa o stanju sporta u Americi, istorijske drame „Aleksandar Veliki“ (2004) i „Aleksandar Veliki –The ultimate cut“ (2014), te “Vol Strit: Novac nikada ne spava“ (2010), realističnog drugog filma o finansijskom slomu 2008. i životu Gordona Geka po odsluženju zatvorske kazne. 

Scenariji koje je pisao za filmove drugih reditelja dali su mu uvid u svu kompleksnost vlastitih ideja. 

Publika je „Ponoćni ekspres“ (1979) dočekala sa oduševljenjem koje je samo dodatno poraslo nakon filma „Lice sa ožiljkom“ (1983). 

Napisao je scenarije i za filmove „Godina zmaja“ (1985) i „Konan Varvarin“ (1982).

Stoun je producirao ili koproducirao desetine naslova, uključujući filmove „Narod protiv Larija Flinta“ (1996), „Klub srećnih žena“ (1993) i „Preokret sudbine“ (1990).

Autor je i više dokumentaraca, između ostalog tri ostvarenja o Fidelu Kastru – „Comandante“ (2003), „Tražeći Fidela“ (2004) i „Kastro zimi“ (2012) i jednog filma o ogromnim društenim promenama u Južnoj Americi, „Južno od granice“ (2009), u kojem je značajna pažnja posvećena Hugu Čavezu i šestorici drugih južnoameričkih predsednika.

U skorije vreme snimio je dvanaestosatnu TV seriju „Neispričana istorija Sjedinjenih Američkih Država“ (Showtime, 2012) o uvreženoj, trijumfalističkoj interpretaciji američke istorije i četverodelni razgovor sa ruskim predsednikom „Intervju sa Putinom“ (Showtime, 2017).