Почасно Срце Сарајева Оливеру Стоуну
САРАЈЕВО: Истакнути редитељ Оливер Стоун биће гост 23. Сарајево филм фестивала, у оквиру кога ће му бити уручена награда „Почасно Срце Сарајева“ за изузетан допринос филмској уметности, објављено је на сајту фестивала.
Вишеструки добитник награде Оскар Америчке филмске академије написао је и режирао више од 20 дугометражних филмова, а његов опус укључује неке од наслова који су обележили протекле деценије.
Стуон је у неким од својих филмова у потпуности одбацио конвенције жанра, а у том контексту организатори Сарајево филм фестивала подсећају на „Вод смрти“ (1986), иначе први филм из његовог вијетнамског триптиха, те филмове „Рођен 4. јула“ (1989), „ЈФК“ (1991), „Рођене убице“ (1994), „Никсон“ (1995), као и на сатирични филмски портрет бившег америчког председника Џорџа W. Буша – „W“ (2008) и докудраму „Сноуден“ о животу Едварда Сноудена (2016).
Значајан утицај имала је Соунова оштра критика америчког ангажмана у Централној Америци у филму „Салвадор“ (1985), критички приказ америчког корпоративног капитализма у остварењу „Вол Стрит“ (1987), истинита прича о две особе које су преживеле терористички напад у Њујорку „11. септембра 2001. - Светски трговински центар", те поетски омаж шездесетим годинама прошлог века и музици Џима Морисона „The Доорс“ (1991).
Стоун је аутор и филмова „Само игра“ (1999), необичног записа о стању спорта у Америци, историјске драме „Александар Велики“ (2004) и „Александар Велики –The ултимате цут“ (2014), те “Вол Стрит: Новац никада не спава“ (2010), реалистичног другог филма о финансијском слому 2008. и животу Гордона Гека по одслужењу затворске казне.
Сценарији које је писао за филмове других редитеља дали су му увид у сву комплексност властитих идеја.
Публика је „Поноћни експрес“ (1979) дочекала са одушевљењем које је само додатно порасло након филма „Лице са ожиљком“ (1983).
Написао је сценарије и за филмове „Година змаја“ (1985) и „Конан Варварин“ (1982).
Стоун је продуцирао или копродуцирао десетине наслова, укључујући филмове „Народ против Ларија Флинта“ (1996), „Клуб срећних жена“ (1993) и „Преокрет судбине“ (1990).
Аутор је и више документараца, између осталог три остварења о Фиделу Кастру – „Цоманданте“ (2003), „Тражећи Фидела“ (2004) и „Кастро зими“ (2012) и једног филма о огромним друштеним променама у Јужној Америци, „Јужно од границе“ (2009), у којем је значајна пажња посвећена Хугу Чавезу и шесторици других јужноамеричких председника.
У скорије време снимио је дванаестосатну ТВ серију „Неиспричана историја Сједињених Америчких Држава“ (Showtime, 2012) о увреженој, тријумфалистичкој интерпретацији америчке историје и четвероделни разговор са руским председником „Интервју са Путином“ (Showtime, 2017).
