MISTERIJA DUBLJA OD VODE! GLUMAC IGOR ĐORĐEVIĆ otkriva sve o drugoj sezoni serije „BUNAR”: „Gledaoce očekuje više uzbuđenja i mnogo više akcije”

Druga sezona serije, nastala u produkciji „Telekoma Srbija”, „Dandelion Productions” i „Filma Danas” u režiji Igora Đorđevića, koji igra i glavnu ulogu, otkriće nam svu složenost ljudske ličnosti, a kako je najavljeno, nastavak će se baviti neobičnim događajima koji su zadesili glavne junake šumadijskog sela kraj Kragujevca. 

Radomir Pavlović, kojeg će ponovo dočarati Igor Đorđević, umesto željenog mira našao se pred novim opasnostima i prošlošću. Ispod mirne površine, Radomirovo novo utočište krije mračne tajne. Narkobos Todor Malbaša prisiljava ga na distribuciju narkotika, a Radomir postaje njegov rob u svetu opasnosti. Svaka odluka je ispunjena strahom i neizvesnošću. Jedina nada mu je Juga, lokalni trgovac svinjskog mesa i bivši kriminalac, koji ga odbija u želji da pobegne iz kriminalnog miljea. 

Prelomna tačka nastaje kada Radomir, jednog jutra, u bunaru otkrije beživotno telo žene koju je voleo. U trenutku kada se sve čini izgubljeno Radomir se suočava sa najdubljim strahovima i mračnim silama koje ga savladavaju i on postaje ono čega se najviše plaši. U razgovoru za „Dnevnikov” TV magazin glumac Igor Đorđević, koji je ovoga puta sam režirao seriju, ali i pisao njen scenario, otkriva sve detalje o svom liku, ali i daljem toku serije, koja je i svojom prvom sezonom naišla na odličan prijem publike. 

Šta očekuje gledaoce serije „Bunar” u drugoj sezoni?

– Ako govorimo u odnosu na prvu sezonu, po mom mišljenju, očekuje ih više uzbuđenja, mnogo više akcije, neočekivanih obrta i više društvene satire. „Bunar” ima dve podjednako zastupljene teme, kao neko tematsko lice i naličje priče. Jedna rasvetljava čovekov enterijer, druga  njegov eksterijer. Dakle, prva se bavi psihologijom, duboko intimnim borbama, motivima i okidačima. A spoljašnja je ona koja se bavi mentalitetom, ali sadrži i gotovo satirički pogled na naše društvo danas. Zapravo, ne postoji segment društva koji nije prisutan u seriji.  Od studenta i profesora, policije, vojske, crkve, do šumadijskog seljaka  i krupnih i sitnih malvezatora.  Svi su tu. 

Čega je to bunar ovoga puta metafora i hoće li junaci ove serije uspeti da iz njega „izađu”?

– On je i dalje rupa u zemlji koja je zamišljena da služi da ljudima daje čistu vodu, kažu neophodan sastojak za stvaranje i održavanje života. Ali, kako sve na ovome svetu ima svoje lice i naličje, tako i voda može i da uzme život, ne samo da ga da i održava. Svako ima svoju metaforu na reč bunar. A što se čitave serije tiče i njene poruke, jako je nezahvalno da objašnjavam o tome šta je pisac hteo da kaže i šta publika treba da vidi. Ostavljam to svakom pojedinačnom gledaocu da sam zaključi.

Pred kakvim je izazovom vaš junak Radomir ovoga puta i hoće li ga i u nastavku pratiti njegova „mračna strana”?

– Rečenica prve sezone je bila: „U svakom od nas postoji jedan koga ne poznajemo”.  Videli smo u prvoj sezoni da u njemu živi drugi Radomir koji ima potpuno drugačije viđenje sveta. „Požnjeti najviše od života, znači živeti opasno” je rečenica druge sezone. Okolnosti postaju takve da ta  „mračna strana” njegove ličnosti postaje dominantna. 

Pojavljuju li se u seriji novi likovi? Kako će oni dalje da utiču na sudbine glavnih junaka i koliko obogaćuju samu priču?

– Da, pojavljuje se mnogo novih likova, čija je uloga upravo da rasvetlimo te dve gore pomenute teme. Likovi i njihova kompleksnost su mi uvek bili prioritet i trudio sam se da kolegama glumcima, ma koliko uloga bila po prisutnosti mala, nikada ne dam da igraju samo funkciju koja služi priči, nego karakter iza kojeg se bar nazire jedna složena ljudska sudbina. 

Kako saznajemo, „Bunar” zadržava formu misterije i trilera, ali se u seriju sada više uplela i drama i komedija. Kako se to odrazilo na dalji tok serije, samu radnju ali i njene likove?

– Čist i samo jedan žanr me ovde nije interesovao. Iako ima odličnih serija, a filmova još više, koje se drže jednog žanra, mislim da je takav narativ za današnjeg gledaoca  naprosto dosadan. Ako malo bolje razmislite, žanr vam određuje način i stil na koji pričate  priču i daje vam određene obrasce po kojima se ta priča vodi. Tu postoji opasnost od toga da priča postane predvidljiva, a predvidljivost je jedan od većih neprijatelja serije. Tako da se u „Bunaru” može naći više upletenih žanrova, ali ne kao namera, već više kao posledica bežanja od pomenutih klišea. Hteo sam da složenim odnosima među ljudima priđem sa dve različite strane podjednako, koliko iz sirovog života, toliko i iz dramske škole.

Čini se da je u vašoj seriji srpski seljak deromantizovan u odnosu na to kako se inače prikazuje u srpskim serijama i filmovima. Koliko vam je to bilo važno još na početku rada na „Bunaru”, budući da kroz seriju pokušavate da preispitujete mentalitet čoveka?

– To je tačno, srpski seljak je često bojen folklornim bojama i uvek malo ušećeren. Moj ugao je došao iz potrebe da rasvetlim njegovu istinsku psihologiju, ne razdvajajući ga od bilo kog drugog dramskog lika u seriji. I opet kažem, to je posledica mog pristupa pisanju celokupnog scenarija, više nego cilj da budem drugačiji. 

Da li je druga sezona, koja kreće sa emitovanjem, ostavila prostora za dalji nastavak njenog života i zatvaranje priče o „Bunaru” kroz trilogiju?

– Ostavlja, ali samo zato što je nesrećni profesor Radomir i dalje živ.

Vladimir Bijelić