МИСТЕРИЈА ДУБЉА ОД ВОДЕ! ГЛУМАЦ ИГОР ЂОРЂЕВИЋ открива све о другој сезони серије „БУНАР”: „Гледаоце очекује више узбуђења и много више акције”

Друга сезона серије, настала у продукцији „Телекома Србија”, „Dandelion Productions” и „Филма Данас” у режији Игора Ђорђевића, који игра и главну улогу, откриће нам сву сложеност људске личности, а како је најављено, наставак ће се бавити необичним догађајима који су задесили главне јунаке шумадијског села крај Крагујевца. 

Радомир Павловић, којег ће поново дочарати Игор Ђорђевић, уместо жељеног мира нашао се пред новим опасностима и прошлошћу. Испод мирне површине, Радомирово ново уточиште крије мрачне тајне. Наркобос Тодор Малбаша присиљава га на дистрибуцију наркотика, а Радомир постаје његов роб у свету опасности. Свака одлука је испуњена страхом и неизвесношћу. Једина нада му је Југа, локални трговац свињског меса и бивши криминалац, који га одбија у жељи да побегне из криминалног миљеа. 

Преломна тачка настаје када Радомир, једног јутра, у бунару открије беживотно тело жене коју је волео. У тренутку када се све чини изгубљено Радомир се суочава са најдубљим страховима и мрачним силама које га савладавају и он постаје оно чега се највише плаши. У разговору за „Дневников” ТВ магазин глумац Игор Ђорђевић, који је овога пута сам режирао серију, али и писао њен сценарио, открива све детаље о свом лику, али и даљем току серије, која је и својом првом сезоном наишла на одличан пријем публике. 

Шта очекује гледаоце серије „Бунар” у другој сезони?

– Ако говоримо у односу на прву сезону, по мом мишљењу, очекује их више узбуђења, много више акције, неочекиваних обрта и више друштвене сатире. „Бунар” има две подједнако заступљене теме, као неко тематско лице и наличје приче. Једна расветљава човеков ентеријер, друга  његов екстеријер. Дакле, прва се бави психологијом, дубоко интимним борбама, мотивима и окидачима. А спољашња је она која се бави менталитетом, али садржи и готово сатирички поглед на наше друштво данас. Заправо, не постоји сегмент друштва који није присутан у серији.  Од студента и професора, полиције, војске, цркве, до шумадијског сељака  и крупних и ситних малвезатора.  Сви су ту. 

Чега је то бунар овога пута метафора и хоће ли јунаци ове серије успети да из њега „изађу”?

– Он је и даље рупа у земљи која је замишљена да служи да људима даје чисту воду, кажу неопходан састојак за стварање и одржавање живота. Али, како све на овоме свету има своје лице и наличје, тако и вода може и да узме живот, не само да га да и одржава. Свако има своју метафору на реч бунар. А што се читаве серије тиче и њене поруке, јако је незахвално да објашњавам о томе шта је писац хтео да каже и шта публика треба да види. Остављам то сваком појединачном гледаоцу да сам закључи.

Пред каквим је изазовом ваш јунак Радомир овога пута и хоће ли га и у наставку пратити његова „мрачна страна”?

– Реченица прве сезоне је била: „У сваком од нас постоји један кога не познајемо”.  Видели смо у првој сезони да у њему живи други Радомир који има потпуно другачије виђење света. „Пожњети највише од живота, значи живети опасно” је реченица друге сезоне. Околности постају такве да та  „мрачна страна” његове личности постаје доминантна. 

Појављују ли се у серији нови ликови? Како ће они даље да утичу на судбине главних јунака и колико обогаћују саму причу?

– Да, појављује се много нових ликова, чија је улога управо да расветлимо те две горе поменуте теме. Ликови и њихова комплексност су ми увек били приоритет и трудио сам се да колегама глумцима, ма колико улога била по присутности мала, никада не дам да играју само функцију која служи причи, него карактер иза којег се бар назире једна сложена људска судбина. 

Како сазнајемо, „Бунар” задржава форму мистерије и трилера, али се у серију сада више уплела и драма и комедија. Како се то одразило на даљи ток серије, саму радњу али и њене ликове?

– Чист и само један жанр ме овде није интересовао. Иако има одличних серија, а филмова још више, које се држе једног жанра, мислим да је такав наратив за данашњег гледаоца  напросто досадан. Ако мало боље размислите, жанр вам одређује начин и стил на који причате  причу и даје вам одређене обрасце по којима се та прича води. Ту постоји опасност од тога да прича постане предвидљива, а предвидљивост је један од већих непријатеља серије. Тако да се у „Бунару” може наћи више уплетених жанрова, али не као намера, већ више као последица бежања од поменутих клишеа. Хтео сам да сложеним односима међу људима приђем са две различите стране подједнако, колико из сировог живота, толико и из драмске школе.

Чини се да је у вашој серији српски сељак деромантизован у односу на то како се иначе приказује у српским серијама и филмовима. Колико вам је то било важно још на почетку рада на „Бунару”, будући да кроз серију покушавате да преиспитујете менталитет човека?

– То је тачно, српски сељак је често бојен фолклорним бојама и увек мало ушећерен. Мој угао је дошао из потребе да расветлим његову истинску психологију, не раздвајајући га од било ког другог драмског лика у серији. И опет кажем, то је последица мог приступа писању целокупног сценарија, више него циљ да будем другачији. 

Да ли је друга сезона, која креће са емитовањем, оставила простора за даљи наставак њеног живота и затварање приче о „Бунару” кроз трилогију?

– Оставља, али само зато што је несрећни професор Радомир и даље жив.

Владимир Бијелић