Glumci u Srbiji dobili pravo na naknadu za tv i kablovska emitovanja
BEOGRAD: Kroz izmene Zakona o autorskim i srodnim pravima, glumci u Srbiji su prvi put dobili pravo na naknadu od emitera za prikazivanja njihovih dela, na precizniji načinu su uređena prava autora softvera, a prava interpretatora i proizvođača fonograma produžena su sa 50 na 70 godina, izjavio je Tanjugu direktora Zavoda za intelektualnu svojinu Vladimir Marić.
"Na precizniji način su uređena pitanja zaštite softvera što je doprinos programerima i ljudima koji se bave pravljenjem video igara, glumci po prvi put u istoriji intelektualne svojine dobijaju prava na naknadu i od televizija i od kablovskih reemitera, pa i od onih koji javno saopštavaju njihove interpretacije", kaže Marić.
Prema njegovim rečima, izmenama su produžena imovinska prava interpretatora i proizvođača fonograma sa 50 na 70 godina.
On ukazuje da se ovaj zakon dotiče brojnih ekonomskih interesa autora, ali onih koji iskorišćavaju tuđa autorska dela, i da je sada usklađen sa osam od 10 evropskih direktiva.
"To nije samo zbog EU, na prvom mestu gledamo interese naših ljudi - prihvatajući evropske principe, stvaramo bolji okvir za naše nosioce prava", kaže on i dodaje da je svet povezan i stvarajući ovde prava kakva važe u EU postajemo interesantniji strancima.
Skupština Srbije izmenila je i Zakon o patentima, a Marić objašnjava da se izmene tiču samo pronalazaka koji su nastali u radnom odnosu i to "tako da se uspostavi balans između interesa poslodavca, i autora tog pronalaska".
"S jedne strane zaposleni koji je kreativan pa je pronašao pronalazak, a sa druge strane poslodavac koji je uložio sredstva, materijale, novac, vreme u stvaranju pronalaska a naš zakonodavac sada uspostavlja jedan pravičan balans, da se strane dogovore o načinu kako će taj pronalazak da bude zaštićen, a ako dogovor ne bude postignut onda se interesi poslodavca moraju štititi na adekvatan način", kaže Marić.
Dodaje da se tako izbegava da poslodavac ima sumnju "da će svaki zaposleni blokirati u mogućnosti da štiti pronalazak patentom i da ga ekonomski iskorišćava".
Srbija je promenila i Zakon o zaštiti topografije poluprovodničkih proizvoda, koji reguliše zaštitu prava kreatora mikročipova i procesora za hardvere i televizore.
"Oni moraju da budu zaštićeni kada dođu u Srbiju", rekao je Marić i navodi kako ovaj zakon "možda nije od suštinskog značaja za našu privredu jer zaista nemamo nijedna prijava u ovom trenutku, ali je važan zbog dolaska stranih investitora.
Izmenama ova tri zakona ocenjuje on polako se ispunjavaju uslovi za zatvaranje Poglavlja 7 u pregovorima sa EU koje je otvoreno polovinom 2017. godine.
" Ostali su nam izuzetno važan Zakon o žigovima, i da potvrdimo međunarodni ugovor - Marakeški sporazum o ograničenju autorskog prava u korist slepih i slabovidih lica", kaže Marić i istče da zaštita intelektualne svojine nije sama sebi svrha, ona na kraju dana mora da donese bolji životni standard, kvalitetniji život ljudi koji žive od kreativnog rada.