Глумци у Србији добили право на накнаду за тв и кабловска емитовања
БЕОГРАД: Кроз измене Закона о ауторским и сродним правима, глумци у Србији су први пут добили право на накнаду од емитера за приказивања њихових дела, на прецизнији начину су уређена права аутора софтвера, а права интерпретатора и произвођача фонограма продужена су са 50 на 70 година, изјавио је Танјугу директора Завода за интелектуалну својину Владимир Марић.
"На прецизнији начин су уређена питања заштите софтвера што је допринос програмерима и људима који се баве прављењем видео игара, глумци по први пут у историји интелектуалне својине добијају права на накнаду и од телевизија и од кабловских реемитера, па и од оних који јавно саопштавају њихове интерпретације", каже Марић.
Према његовим речима, изменама су продужена имовинска права интерпретатора и произвођача фонограма са 50 на 70 година.
Он указује да се овај закон дотиче бројних економских интереса аутора, али оних који искоришћавају туђа ауторска дела, и да је сада усклађен са осам од 10 европских директива.
"То није само због ЕУ, на првом месту гледамо интересе наших људи - прихватајући европске принципе, стварамо бољи оквир за наше носиоце права", каже он и додаје да је свет повезан и стварајући овде права каква важе у ЕУ постајемо интересантнији странцима.
Скупштина Србије изменила је и Закон о патентима, а Марић објашњава да се измене тичу само проналазака који су настали у радном односу и то "тако да се успостави баланс између интереса послодавца, и аутора тог проналаска".
"С једне стране запослени који је креативан па је пронашао проналазак, а са друге стране послодавац који је уложио средства, материјале, новац, време у стварању проналаска а наш законодавац сада успоставља један правичан баланс, да се стране договоре о начину како ће тај проналазак да буде заштићен, а ако договор не буде постигнут онда се интереси послодавца морају штитити на адекватан начин", каже Марић.
Додаје да се тако избегава да послодавац има сумњу "да ће сваки запослени блокирати у могућности да штити проналазак патентом и да га економски искоришћава".
Србија је променила и Закон о заштити топографије полупроводничких производа, који регулише заштиту права креатора микрочипова и процесора за хардвере и телевизоре.
"Они морају да буду заштићени када дођу у Србију", рекао је Марић и наводи како овај закон "можда није од суштинског значаја за нашу привреду јер заиста немамо ниједна пријава у овом тренутку, али је важан због доласка страних инвеститора.
Изменама ова три закона оцењује он полако се испуњавају услови за затварање Поглавља 7 у преговорима са ЕУ које је отворено половином 2017. године.
" Остали су нам изузетно важан Закон о жиговима, и да потврдимо међународни уговор - Маракешки споразум о ограничењу ауторског права у корист слепих и слабовидих лица", каже Марић и истче да заштита интелектуалне својине није сама себи сврха, она на крају дана мора да донесе бољи животни стандард, квалитетнији живот људи који живе од креативног рада.