Filmovi o Gorbačovu, Mladiću, Mekenrou, Bajiću na Beldoksu

Festival otvara svetska premijera filma „Linija života“ Darka Bajića, 8. maja u Kombank dvorani, dok će na svečanom zatvaranju 15. maja, nakon dodele nagrada najboljim ostavrenjima, biti premijerno prikazan srpski dokumentarac „Električni orgazam za ljude budućnosti“ u režiji Marije Vukić. 

Naš slavni reditelj i profesor režije Darko Bajić kaže da je „Linija života“ film o Milošu Bajiću, akademskom slikaru, prvom apstraktnom slikaru u socrealizmu koji je kao logoraš preživeo Mathauzen. 

Na njegovom dosijeu je na nemačkom jeziku pisalo „Povratak nepoželjan“. Njegova linija života je počela u logoru i pratila ga sve dok nas zauvek nije napustio. Pokušao sam u filmu da pokažem Miloševu, energiju, ljubav i volju za životom.

Crteži koje je krišom crtao u logoru i sakrivao kopajući ispod barake logora, zapravo su dali život mom ocu i njegovim drugovima, kazao je Bajić i dodao da ga je linija života koja je započela u logoru odvela Miloša kasnije u stvaralačkom opusu u kosmos. 

Uvek sam se pitao kako moj otac i njegovi drugari imaju stalno taj osmeh na licu u godinama koje su došle posle boravka u logoru. Shvatio sam da su oni na kraju preživeli, za razliku od 11 miliona ljudi koji stradali u nacističkim logorima širom Evrope. Oni su se smejali kroz život sa razlogom, a ja sam imao sreću da budem svedok tog slavljena života, kazao je Bajić. 

Tamara Danilović Ćirić koautorka knjige „Koncentracioni logor Mathauzen - povratak nepoželjnog“ kazala je da se danas relativizuju ishod i dešavanja u Drugom svetskom ratu. 

Bila sam na komemoraciji u Mathauzenu i imam utisak da je jako važno baviti se ovakvim temama jer mnogo ljudi još uvek nema pojma gde su im sahranjeni preci. Moramo da se bavimo dešavanjima u sistemu logora u NDH, Banjicom, kao i ostalim stratištima naših rođaka širom Evrope, kazala je Danilović Ćirić. 

U međunarodnom takmičarskom programu biće prikazano deset filmova.

Igor Stanojević selektor festivala kaže da je taj segment Beldoksa obeležen zapitanošću autora nad mestom života, domom, bilo da se radi o rumunskim migrantima u filmu „A Lua Platz“, meštanima skrovitog gradića u filmu „Doel“ ili noćnom tumaranju pod neonskim svetlima Taipeja u filmu „Kraj radnog vremena“...

U programima „Vatromet“ su uzbudljivi, dinamični i visuelno upečatljivi filmovi snažnih, neafirmisanih mladih glasova, dok ostavarenja iz programa „Meteori“ otvaraju neke nove horizonte i obasjavaju staze filmskog jezika, kaže Stanojević. 

Prema rečima Marka Grbe Singha, umetničkog direktora festivala, domaći takmičarski program okuplja 6 ostvarenja. 

U filmu „Taurunum boy“ Jelene Maksimović i Dušana Grubina, pratimo zemunske tinejdžere tokom letnjeg raspusta s prelaska iz osnovne u srednju školu. Imamo i film o hip - hop bendu pod nazivom „To sam što jesam  - Gipsy mafia“ Andrijane Stojković , ali i ostvarenje „Centar“ eksperimentalni dokumentarac o Sava centru. 

U okviru programa festivala biće prikazan biografski film o bendu „Električni orgazam“ Marije Vukić. 

Publika festivala imaće prilike da vidi o ostavrenja iz programa nazvanog „Lavirinti pravde“ koji na ispit stavlja pravdu, njeno čitanje, razumevanje u modernom trenutku. 

Film „Suđenje Ratku Mladiću“ Roberta Milera i Henrija Singera predstavlja proces koji je pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu vođen protiv nekadašnjeg generala i načelnika Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. 

U programu pod nazivom „Profil“ biće prikazana ostvarenja o sovjetskom lideru Mihailu Gorbačovu, MM borcu Konoru Mekgregoru, teniseru Džonu Meknrou i reditelju Vilijamu Fridkinu. 

Osnivač i direktor Beldoksa Mladen Vušurović je kazao da je tužio Ministarstvo kulture i informisanja jer je festival umesto traženih 8 miliona dinara dobio osminu te sume.

Važno nam je da značajan festival kakav je Beldoks bude podržan. Potrebna nam je strategija funkcionisanja filmskih festivala u Srbiji. Beldoks je važan festival za našu kulturu i mora da ima poštovanje nadležnog ministarstva, kazao je Vušurović.