Филмови о Горбачову, Младићу, Мекенроу, Бајићу на Белдоксу

Фестивал отвара светска премијера филма „Линија живота“ Дарка Бајића, 8. маја у Комбанк дворани, док ће на свечаном затварању 15. маја, након доделе награда најбољим оставрењима, бити премијерно приказан српски документарац „Електрични оргазам за људе будућности“ у режији Марије Вукић. 

Наш славни редитељ и професор режије Дарко Бајић каже да је „Линија живота“ филм о Милошу Бајићу, академском сликару, првом апстрактном сликару у соцреализму који је као логораш преживео Mathauzеn. 

На његовом досијеу је на немачком језику писало „Повратак непожељан“. Његова линија живота је почела у логору и пратила га све док нас заувек није напустио. Покушао сам у филму да покажем Милошеву, енергију, љубав и вољу за животом.

Цртежи које је кришом цртао у логору и сакривао копајући испод бараке логора, заправо су дали живот мом оцу и његовим друговима, казао је Бајић и додао да га је линија живота која је започела у логору одвела Милоша касније у стваралачком опусу у космос. 

Увек сам се питао како мој отац и његови другари имају стално тај осмех на лицу у годинама које су дошле после боравка у логору. Схватио сам да су они на крају преживели, за разлику од 11 милиона људи који страдали у нацистичким логорима широм Европе. Они су се смејали кроз живот са разлогом, а ја сам имао срећу да будем сведок тог слављена живота, казао је Бајић. 

Тамара Даниловић Ћирић коауторка књиге „Концентрациони логор Mathauzеn - повратак непожељног“ казала је да се данас релативизују исход и дешавања у Другом светском рату. 

Била сам на комеморацији у Mathauzеnu и имам утисак да је јако важно бавити се оваквим темама јер много људи још увек нема појма где су им сахрањени преци. Морамо да се бавимо дешавањима у систему логора у НДХ, Бањицом, као и осталим стратиштима наших рођака широм Европе, казала је Даниловић Ћирић. 

У међународном такмичарском програму биће приказано десет филмова.

Игор Станојевић селектор фестивала каже да је тај сегмент Белдокса обележен запитаношћу аутора над местом живота, домом, било да се ради о румунским мигрантима у филму „А Луа Платз“, мештанима скровитог градића у филму „Доел“ или ноћном тумарању под неонским светлима Таипеја у филму „Крај радног времена“...

У програмима „Ватромет“ су узбудљиви, динамични и висуелно упечатљиви филмови снажних, неафирмисаних младих гласова, док оставарења из програма „Метеори“ отварају неке нове хоризонте и обасјавају стазе филмског језика, каже Станојевић. 

Према речима Марка Грбе Singha, уметничког директора фестивала, домаћи такмичарски програм окупља 6 остварења. 

У филму „Таурунум boy“ Јелене Максимовић и Душана Грубина, пратимо земунске тинејџере током летњег распуста с преласка из основне у средњу школу. Имамо и филм о хип - хоп бенду под називом „То сам што јесам  - Gipsy мафиа“ Андријане Стојковић , али и остварење „Центар“ експериментални документарац о Сава центру. 

У оквиру програма фестивала биће приказан биографски филм о бенду „Електрични оргазам“ Марије Вукић. 

Публика фестивала имаће прилике да види о оставрења из програма названог „Лавиринти правде“ који на испит ставља правду, њено читање, разумевање у модерном тренутку. 

Филм „Суђење Ратку Младићу“ Роберта Милера и Хенрија Сингера представља процес који је пред Међународним кривичним судом у Хагу вођен против некадашњег генерала и начелника Главног штаба Војске Републике Српске. 

У програму под називом „Профил“ биће приказана остварења о совјетском лидеру Михаилу Горбачову, MM борцу Конору Мекгрегору, тенисеру Џону Мекнроу и редитељу Вилијаму Фридкину. 

Оснивач и директор Белдокса Младен Вушуровић је казао да је тужио Министарство културе и информисања јер је фестивал уместо тражених 8 милиона динара добио осмину те суме.

Важно нам је да значајан фестивал какав је Белдокс буде подржан. Потребна нам је стратегија функционисања филмских фестивала у Србији. Белдокс је важан фестивал за нашу културу и мора да има поштовање надлежног министарства, казао је Вушуровић.