Dokumentarni film Darka Bajića u Kulturnom centru Novog Sada

Ovaj film, prikazan na otvaranju upravo završenog festivala dokumenarnog filma “Beldoks” u Beogradu, prati životnu priču čuvenog akademskog slikara i profesora Miloša Bajića, oca reditelja Darka Bajića.

Ulaz je slobodan, a projekciji će prisustvovati reditelj filma Darko Bajić, s kojim će, nakon prikazivanja filma, u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada, biti upriličen razgovor. U isto vreme biće predstavljena i knjiga  „Monografija Miloša Bajića“, autora Save Stepanova.

Život u 20. veku, koji je u podneblju Balkana doneo periode velikih razaranja i obnova, u fokusu je ovog filma, koji ukazuje i na “surovosti rata u kojem je ljudski život vredeo onoliko koliko je čovek bio sposoban da radi u monstruoznoj mašineriji koncentracionih logora”. Film podseća i na “jedanaest miliona onih koji nisu dočekali šansu da nakon tog rata žive, rade, stvaraju i naprave porodice”, i govori o tome “kako je glavni junak ovog filma svojom maštom i umetnošću pobedio smrt”.

– Čovek se uvek na kraju okrene onom za šta živi, a ja živim za film. Ovaj film govori o ocu i sinu. O mom ocu Milošu, slikaru i čoveku koji je doživeo Mauthauzen, koji je odveden pod brojem, a na njegovom dosijeu je bio pečat na nemačkom jeziku „povratak nepoželjan“. Odveden je sa Akademije likovnih umetnosti, a ta linija života koja je započela u logoru, pratila ga je čitavog života. Ono što je bilo fascinantno je njegova energija, ljubav i volja za životom. Ti crteži koje je crtao i skrivao pod pretnjom smrću u logoru sa svojim drugarima u jednom protivpožarnom aparatu jesu nešto što je njima i dalo život. Dalo mu je cilj linije života. To je stvar umetnosti – ističe reditelj Darko Bajić.

– Uvek sam se pitao kako moj otac i njegovi drugari stalno imaju taj osmeh na licu u godinama koje su došle posle boravka u logoru – otkriva Darko Bajić. – Shvatio sam da su se smejali kroz život sa razlogom,  jer su preživeli, za razliku od miliona koji su stradali u nacističkim logorima širom Evrope. A ja sam imao sreću da budem svedok tog slavljenja života.

Ovo nije samo biografska priča i reportaža, već, po rečima Darka Bajića, opomena, prikaz jednog surovog sistema i vremena i možda je baš sad pravo vreme da bude prikazan. Tamara Danilović Ćirić, koautorka knjige „Koncentracioni logor Mathauzen – povratak nepoželjnog“, i jedan od koscenarista filma, kaže da se danas relativizuju ishod i dešavanja u Drugom svetskom ratu.

– Bila sam na komemoraciji u Mathauzenu i imam utisak da je važno baviti se ovakvim temama jer mnogo ljudi još uvek nema pojma gde su im sahranjeni preci. Moramo da se bavimo dešavanjima u sistemu logora u NDH, Banjicom, kao i ostalim stratištima naših rođaka širom Evrope - navodi Tamara Danilović Ćirić.     

N. Pejčić