Документарни филм Дарка Бајића у Културном центру Новог Сада

Овај филм, приказан на отварању управо завршеног фестивала докуменарног филма “Белдокс” у Београду, прати животну причу чувеног академског сликара и професора Милоша Бајића, оца редитеља Дарка Бајића.

Улаз је слободан, а пројекцији ће присуствовати редитељ филма Дарко Бајић, с којим ће, након приказивања филма, у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада, бити уприличен разговор. У исто време биће представљена и књига  „Монографија Милоша Бајића“, аутора Саве Степанова.

Живот у 20. веку, који је у поднебљу Балкана донео периоде великих разарања и обнова, у фокусу је овог филма, који указује и на “суровости рата у којем је људски живот вредео онолико колико је човек био способан да ради у монструозној машинерији концентрационих логора”. Филм подсећа и на “једанаест милиона оних који нису дочекали шансу да након тог рата живе, раде, стварају и направе породице”, и говори о томе “како је главни јунак овог филма својом маштом и уметношћу победио смрт”.

– Човек се увек на крају окрене оном за шта живи, а ја живим за филм. Овај филм говори о оцу и сину. О мом оцу Милошу, сликару и човеку који је доживео Mauthauzеn, који је одведен под бројем, а на његовом досијеу је био печат на немачком језику „повратак непожељан“. Одведен је са Академије ликовних уметности, а та линија живота која је започела у логору, пратила га је читавог живота. Оно што је било фасцинантно је његова енергија, љубав и воља за животом. Ти цртежи које је цртао и скривао под претњом смрћу у логору са својим другарима у једном противпожарном апарату јесу нешто што је њима и дало живот. Дало му је циљ линије живота. То је ствар уметности – истиче редитељ Дарко Бајић.

– Увек сам се питао како мој отац и његови другари стално имају тај осмех на лицу у годинама које су дошле после боравка у логору – открива Дарко Бајић. – Схватио сам да су се смејали кроз живот са разлогом,  јер су преживели, за разлику од милиона који су страдали у нацистичким логорима широм Европе. А ја сам имао срећу да будем сведок тог слављења живота.

Ово није само биографска прича и репортажа, већ, по речима Дарка Бајића, опомена, приказ једног суровог система и времена и можда је баш сад право време да буде приказан. Тамара Даниловић Ћирић, коауторка књиге „Концентрациони логор Mathauzеn – повратак непожељног“, и један од косценариста филма, каже да се данас релативизују исход и дешавања у Другом светском рату.

– Била сам на комеморацији у Mathauzеnu и имам утисак да је важно бавити се оваквим темама јер много људи још увек нема појма где су им сахрањени преци. Морамо да се бавимо дешавањима у систему логора у НДХ, Бањицом, као и осталим стратиштима наших рођака широм Европе - наводи Тамара Даниловић Ћирић.     

Н. Пејчић