Budućnost kulture sećanja je zajednička odgovornost i obaveza

- Šta je kultura sećanja veoma je važno pitanje - kaže direktor nezavisne, nevladine i međunarodno priznate organizacije „Terraforming” Miško Stanišić. - Kada bih u jednoj rečenici trebalo da opišem kakva je to kultura sećanja koju treba da dosegnemo, rekao bih: to je kultura sećanja u kojoj se sa poštovanjem sećamo žrtava da bi razvijali kritičko mišljenje i demokratske kompetencije. U stvari, nije teško razotkriti kada su procesi, manifestacije i narativi koji se sakrivaju iza kulture sećanja toksični i maliciozni. Ako posetite na primer neku izložbu, a posle toga vam je loše, sa izložbe iznosite mučninu, užas, osećate bes, ili strah, ili mržnju, onda se radi o zloupotrebi istorije. Ono što bi, umesto toga, trebalo da ponesete su pitanja o tome kako se čovek pojedinac i društvo u celini može naći u situaciji da diskriminiše i vrši nasilje nad drugim čovekom, kako to prepoznati danas, i koja je moja lična odgovornost da to sprečim, prvo u sebi samom, a onda u društvu. To moraju biti pitanja koja će vas zaokupiti kroz angažman sa kulturom sećanja. Tako možete prepoznati šta je iskrena i hrabra kultura sećanja, a sve ostalo je ili zloupotreba ili kič.

Koliko je poruka, koju je Novi Sad poslao kroz umetnost i kulturu bila važna, govori i činjenica da su upravo projekti organizacije „Terraforming„, nakon prošlogodišnje realizacije, prepoznati na evropskom nivou i nastavljaju da se razvijaju u okvirima drugih međunarodnih projekata.

- Naši projekti su dobro prihvaćeni međunarodno, pre svega jer problematici prilazimo kao delu zajedničkih izazova u evropskim okvirima, tako da se i u drugim zemljama u njima prepoznaju, kako naši partneri tako i građani. Mislim da je veoma važno prepoznati da je budućnost kulture sećanja zajednička evropska odgovornost i obaveza. Sećanje na Holokaust, pa tako i na lokalne istorijske događaje kakav je na primer novosadska Racija, deo su zajedničkog evropskog mozaika sećanja, i ono pripada svima nama, ali i generacijama koje će tek doći. Zato ne samo da nemamo pravo da ovo sećanje prepustimo zaboravu, nego još važnije, ne smemo da ga zloupotrebljavamo i koristimo upravo protiv onih tekovina do kojih smo došli nakon što se Evropa suočila sa užasima ovog zločina bez premca u evropskoj istoriji - navodi Stanišić, inače i član delegacije Republike Srbije u Međunarodnoj alijansi za sećanje na Holokaust (IHRA).

Pomaci u postavljanju novih temelja za kulturu sećanja

Projekat  „Od Racije do Aušvica – Novi Sad prestonica kulture sećanja” organizacije „Terraforming” bio je posvećen različitim aspektima kulture sećanja na Holokaust, svrsi, smislu i budućnosti sećanja, problemima sa kojim se susrećemo na ovom polju, i izazovu koji predstavlja savremeni anti-

semitizam. Različite forme kulture sećanja bile su obrađene kroz niz javnih tribina u kojima su učestvovali stručnjaci i radnici u kulturi sećanja, gosti iz više od 10 zemalja: Nemačke, Poljske, Austrije, Velike Britanije, Grčke, Španije, Slovačke, Švajcarske, Luksemburga, Holandije, SAD i drugih. Deo projekta bile su i dve izložbe – njihova originalna serija edukativnih grafičkih novela „Ester”, kao i izložba na platou ispred spomenika „Porodica” na Keju žrtava Racije posvećenu budućnosti sećanja.

Drugi projekat „U potrazi za Evropom” je, oslanjajući se na iskustva posleratne Evrope, i procese kroz koje su evropski narodi morali da prođu: suočavanje sa zločinima, pomirenje i demokratske reforme, postavio pitanja o tome kako da sačuvamo Evropu od nacionalizma, diskriminacije i skretanja u desno, i kako da obezbedimo da Evropa sutra bude bazirana na vrednostima građanskih prava i demokratije. Taj projekat je obuhvatio niz debata sa domaćim i međunarodnim gostima i izložbu koja je bila postavljena duž keja od ulaska na Štrand do Kulturne stanice Svilara.

- Rekli su mi da je to bilo prvi put da je taj prostor bio korišten za izložbu, pa ako je tako, drago mi je da smo baš mi učinili taj prvi korak – siguran sam da će biti još izložbi na tom prostoru kojim mnogo Novosađana svakodnevno šeta, pa se on nameće kao pogodan prostor za otvaranje društvene debate. Nažalost, oba projekta su doživela neprijatnost, jer su ih obeležili antisemitski incidenti - podseća Miško Stanišić.

Panel na kojem je, u okviru izložbe „U potrazi za Evropom”, bio predstavljen naš slavni pisac Danilo Kiš, prvo je bio iscrtan neonacističkim simbolom, bez ikakve sumnje zbog Kišovog jevrejskog porekla, a zatim je i panel i celi pločnik i okolne zgrade bio ofarban velikim znakovima  Z, očigledno u znak podrške agresiji na Ukrajinu. A nekoliko panela na platou ispred spomenika žrtvama Racije, i to paneli koji prikazuju dokumente i materijale o onima koji su preživeli Holokaust, su potpuno uništeni i razbijeni kamenicama i ciglama.

- Time su ovi vandali samo pokazali koliko je naš rad potreban, koliko ima smisla i dao nam je motivaciju da nastavimo još jače i još upornije. Incidenti su prijavljeni policiji, a moram da naglasim i pohvalim podršku koju smo u ovom kontekstu dobili od Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”, priseća se Stanišić i dodaje da je taj projekat doprineo pomaku napravljenom po pitanju kulture sećanja.

- Zaista je poslednjih godina u Novom Sadu na polju kulture urađeno mnogo. Kruna svega toga je svakako bila titula Evropske prestonice kulture. Grad Novi Sad sa svojom multietničnošću, pa i samim grbom grada šalje poruku mira. Evropska prestonica kulture je realizacijom brojnih programa slala poruke mira i možemo reći da je u tome zaista uspela - smatra Petar Đurđev.

- Godina titule Evropske prestonice kulture je bila veoma uspešna godina za Novi Sad i Republiku Srbiju. Tekovine ovog događaja će se tek osetiti, posebno u Novom Sadu u kojem su ostali izvanredni prostori, a još više – potencijali da se kulturni život grada, ali i regiona, podigne na viši nivo. Isuviše je težak zadatak da se kroz jednu manifestaciju, pa makar ona trajala i celu godinu, postave novi temelji za negovanje kulture sećanja, ali određeni pomaci su svakako postignuti. Lepo je bilo videti mnoge aktivnosti u kojima su učestvovali gosti iz cele Evrope, posebno mladi, i to je svakako divna motivacija i inspiracija za sve nas, i daje nam jednu sliku o tome čemu evropsko društvo, i naš grad kao njegov deo, treba da stremi u kontekstu temeljnih vrednosti građanskih prava, tolerancije i inkluzivnosti - kaže Stanišić.

Memorijalni centar – institucija važna za očuvanje, proučavanje i edukaciju

U okviru Evropske prestonice kulture ti pomaci nisu napravljeni samo kroz program, već i kroz pokretanje konkursa za idejno rešenje najznačajnijeg memorijalnog projekta u gradu, a to je Memorijalni centar posvećen je svim nevino stradalim žrtvama u Pogromu u Južnoj Bačkoj tokom januara 1942. godine. Izabrano je rešenje autorskog tima „Spring Studio“, a lokacija Memorijalnog centra je Distrikt, odnosno najbliža moguća tačka pravom mestu stradanja.

- Posle decenija i decenija čekanja, sećanje na stravični zločin konačno će dobiti instituciju, koja će trajno sačuvati, ali i dalje proučavati sve ono što se tada dogodilo - kaže direktor Istorijskog arhiva Grada Novog Sada Petar Đurđev i jedan od članova stručnog žirija na pomenutom konkursu. - Lokacija za budući kompleks nije slučajno odabrana. U blizini je jedna od najlepših plaža na Dunavu - Štrand, ali i najveće gubilište tokom izvođenja Pogroma u Novom Sadu. Realizacijom ovog projekta Novi Sad će napraviti ogroman iskorak u kulturi sećanja koji može da poslužikao primer i drugim stradalnim gradovima u Srbiji.

- Istorija je, kažu, učiteljica života. Poznavati istoriju bi moglo i trebalo biti korisno, jer nam omogućuje da bolje razumemo sadašnjost, poreklo i genezu druš-

tvenih odnosa u kojim živimo kao i izazova sa kojim se susrećemo danas. Nažalost, istorija se može i zloupotrebljavati, posebno u vremenima kriza i poljuljanih društvenih i identitetskih vrednosti, što je svakako slučaj u post-komunističkim i post-konfliktnim društvima u tranziciji, kakvo je i naše, ali i u drugim društvima, pa i u zemljama visokorazvijene demokratije koje obeležava relativna ekonomska i politička stabilnost - kaže Miško Stanišić.

On dodaje da i sama ustaljena upotreba termina „racija“ treba da se promeni, jer je reč o pogromu.

- U Novom Sadu više od 50 posto žrtava su bile ženskog pola, to je najbolje ilustruje da je ovo bio pogrom, pokolj od beba u kolevkama pa do starica koje su imale preko 90 godina. Stradanje u Pogromu je univerzalna ljudska priča koja daje moralnu pouku, ali i opomenu čitavom svetu da se ovakav zločin više nigde, nikada ne ponovi - ističe Đurđev.

Za Miška Stanišića osnovna svrha svakog memorijala je, kako kaže, edukacija mladih i celog društva

- Jedino relevantno pitanje je na koji način će novi memorijalni centar doprinosti razvijanju kritičkog mišljenja i demokratskih kompetencija, i biti jedan od centralnih aktera u promociji i očuvanju društva baziranog na građanskim pravima, ljudskom dostojanstvu, pluralizmu, vladavini prava, tolerancija i demokratiji, odnosno na principima na kojim su bazirani savremeni memorijalni centri u svetu. Kao što sam već rekao: sve ostalo je ili zloupotreba, ili kič - kaže Stanišić.

A. Brzak

Foto: V. Veličković