Start-ap firme privukle 143 miliona evra investicija
Srbija je po uspešnim start-ap firmama među vodećim državama u jugoistočnoj Evropi, a kao jedna od glavnih prednosti start-ap eko-sistema Srbije izdvaja se globalna povezanost, odnosno intenzitet komunikacije osnivača tih firmi iz Srbije s relevantnim firmama iz inostranstva.
S druge strane, domaći start-ap eko-sistem karakterišu i izuzetno nizak nivo investicija i upućenost na klijente izvan Srbije, navodi se u prvom Start-ap skeneru koji je juče predstavila Inicijativa „Digitalna Srbija”.
„Start-ap skener jasno pokazuje da domaći start-apovi nižu uspehe zbog kojih smo među vodećim državama u jugoistočnoj Evropi kada je reč o tom sektoru”, navodi se u izveštaju.
Inače, Start-ap skener je nastao u saradnji NVO Inicijativa „Digitalna Srbija” s organizacijom Startup Genome iz San Franciska, koja je u svoju globalnu analizu 54 svetska start-ap eko-sistema uključila i Beograd i Novi Sad kao jedinu tačku u ovom delu sveta, a Start-ap skener, osim detaljnih nalaza američkih eksperata, donosi i rezultate lokalnih istraživača iz „Digitalne Srbije” i njenih članica, kompanija EY i PnjC.
Trenutno u Srbiji ima između 200 i 400 start-apova u Beogradu i Novom Sadu, što je u skladu s prosekom za početnu fazu razvoja, navodi se u saopštenju.
Slično je s brojem start-apova u gradovima u širem regionu kao što su Varšava i Bukurešt, dok je taj broj duplo veći od broja start-apova u Budimpešti.
Domaći start-apovi su u poslednjih deset godina prikupili više od 143 miliona evra investicija, a više od 80 odsto novca otišlo je u samo dve kompanije.
„Izazov pribavljanja novca postaje još vidljiviji ako znamo da više od 50 odsto domaćih start-apova nije privuklo nikakva ulaganja i u potpunosti se finansira iz sopstvenih izvora”, ističe se u izveštaju.
Start-apovi iz Beograda i Novog Sada u ranoj fazi dobiju gotovo 90 odsto manje novca od globalnog proseka za eko-sisteme u istoj fazi.
Autori izveštaja zaključuju da je u rešavanju tog problema ključna uloga države, koja mora da kreira podsticaje i regulatorno okruženje koje će povećati broj domaćih i stranih investitora.
Primarni klijenti srpskih start-apova su najčešće preduzeća (57 odsto), dok 41 odsto njih prodaje direktno krajnjim korisnicima.
U poređenju s globalnim prosekom, više domaćih start-apova je okrenuto inostranim tržištima – samo 22 odsto je orijentisano na tržišta Srbije i bivše Jugoslavije, dok 75 odsto gađa tržišta Evrope i Severne Amerike.
Skener važan
Zoja Kukić iz Inicijative „Digitalna Srbija” ukazuje na važnost saznanja koja Start-ap skener donosi investicionim fondovima, međunarodnim organizacijama i državnim institucijama, koje će na osnovu izveštaja moći da planiraju svoje programe za podršku start-apovima i tako odgovore na ključne izazove i podrže postojeće jake strane.
Domaći osnivač start-apa u proseku ima 33 godine, a većina je iz Beograda i Novog Sada i ima optimalan broj osnivača u timu, s dva do tri pojedinca. Najveći broj osnivača srpskih start-apova su prvi put preduzetnici.
Menayerka za start-apove i korporativne inovacije u kompaniji PnjC i jedna od autorki izveštaja Tanja Kuzman navodi da bi start-apovi, zahvaljujući Start-ap skeneru, mogli unaprediti svoje poslovanje kroz sagledavanje sopstvenih pozicija u odnosu na svetske tendencije.
D. U.
