Srbija pred dilemom: Sve više atomskih centrala u okruženju

Iako je posle japanske nuklearne katastrofe najavljeno zatvaranje starih nuklearki, u Evropi ih je aktivno 130, grade se četiri nove, 24 projekta je u pripremi, nedavno je Bugarska počela gradnju postrojenja za radioaktivni otpad, a planira se i izgradnja nove nuklearke.

U Srbiji nuklearnih elektrana nema i na snazi je moratorijum na njihovu izgradnju, ali je okružena velikim brojem nuklearki. Na svega 70 kilometara od naše granice s Mađarskom grade se dva nova nuklearna reaktora, a u radijusu od 400 kilometara našu zemlju okružuje čak 18 nuklearnih reaktora. Dakle, iako u Srbiji nuklearki nema, u slučaju eventualne havarije u nekoj od susednih zemlja, za svega nekoliko sati  nuklearni oblak bi mogao stići do naše zemlje.

Predsednik Nadzornog odbora JP „Nuklearni objekti Srbije” Ilija Plećaš ukazuje na to da je potrebno da se ukine moratorijum da bi mladi ljudi ponovo studirali nuklearne nauke – ne da bi gradili nove nuklearke već da bi znali kako da se zaštiti od zračenja – jer tih stručnjaka više nemamo.

Generalni sekretar srpskog komiteta u Svetskom savetu za energiju Miodrag Mesarović nedavno je rekao da je u svetu u pogonu oko 450 nukelarki i da je svaki četvrti kilovat-sat u Evropi proizveden u tim postrojenjima. Po njegovim rečima, u Nemačkoj je zatvoreno osam od 17 nukelarki, a u Švedskoj dve, ali se sada pravi novih 12.

Budući da nuklearni objekti imaju veliki prekogranični uticaj, prilikom njihove uzgradnje za mišljenje se pitaju i susedi. Tako je bilo i s bugarskim skladištem radioaktivnog otpada, koji se gradi u blizini nuklearke „Kozloduj” na obalama Dunava. Upitnik je bio rigorozan, a kako je Mesarović rekao, sve što može da se proveri – insistira se da se i proveri jer sve elektrane moraju da poštuju taj stres-test.

Projektovane da izdrže zemljotres, poplave...

Nuklearne elektrane projektovane su da izdrže zemljotres, poplave, udar aviona, teroristički napad. Zemlje koje imaju nuklearne objekte njihovu sigurnost pojačavaju merama zaštite od nove tehnološke pretnje – sajber kriminala – i stalno su podvrgnuti takozvanim bezbednosnim stres-testovima.

Agencija za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije obavlja stalni nadzor i merenja radioktivnosti. Za eventualne incidente, naša zemlja je, kažu stručnjaci, pokazala spremnost i na nedavnoj svetskoj vežbi simulacije nuklearne nesreće koju je organizovala Međunarodna agencija za atomsku energiju.

Koordinator za energetiku u Centru za ekologiju i održivi razvoj Zvezdan Kalmar ističe da nukelarke u Srbiji ne treba graditi, a da je nuklearna energija veoma skupa. Po njegovim rečima, postoji čitav kompleks problema koje Srbija ne može rešiti a oni su, naravno, povezani s novcem.

“ Proizvodnja struje iz nuklearne energije je veoma skupa i ulaganja su, i pre početka izgradnje, ogromna jer bi bilo potrebno uložiti oko 30 do 40 odsto godišnjeg bruto društvenog proizvoda Srbije – kaže Kalmar. – Uz to, našoj zemlji nedostaju kadrovi u toj oblasti koji bi mogli raditi u nukelarnim postrojenjima, kao i regulatorna agencija koja bi kontrolisala njihov rad. “

Po njegovim rečima, postoji i problem nabavke goriva i tehnologija, koja je, u oblasti nuklearne energije među najskupljim, a skupi su i krediti... Takođe, potrebno je raditi i niz analiza – studije izvodljivosti, uticaja na životnu okolinu, seizmološka, geološka, hidrogeološka i mnoga druga istraživanja. 

“ Apsolutno smo protiv izgradnje nukelarnih elektrana, a zahvaljujući angažmanu ekologa iz cele Evrope, stopirana je izgradnja nukelarke u Belenama u Bugarskoj. Naglašavam da je zabluda da je moguće ugasiti nuklearku jer je za to potrebno i više od 100 godina, a nuklearni otpad ostaje “, kaže Kalmar.

D. Mlađenović