SVETSKA BANKA IZNELA PREDVIĐANJE: Privredni rast u Srbiji 2025. godine 3,5 odsto EVO KOLIKI ĆE BITI RAST 2026.
VAŠINGTON: Privredni rast u Srbiji će 2025. godine biti 3,5 odsto, a 2026. - 3,9 odsto, što je više od proseka u ekonomijama u razvoju Evrope i Centralne Azije, gde će privredni rast verovatno biti usporen uz očekivanja da ove i neredne godine bude oko 2,5 odsto, predviđanja su Svetske banke navedene u danas objavljenom Ekonomskom izveštaju za ovaj region.
Prema tim projekcijama, srpska ekonomija biće jedna od najbrže rastućih na Zapadnom Balkanu, gde bi stopa rasta u 2025. i 2026. trebalo na opadne na 3,4 odsto.
Tako bi ove godine u Albanija mogla da ima rast od 3,2 odsto, a slede Hrvatska (3,1), Crna Gora (3,0), Bosna i Hercegovina (2,7), Severna Makedonija (2,6), Bugarska (1,6) i Rumunija (1,4).
Kada je reč o 2026. godini, Albanija i Bosna i Hercegovina treba da imaju rast od 3,1 odsto, a slede Hrvatska (3,0), Crna Gora (2,9), Severna Makedonija (2,7), Bugarska (2,1) i Rumunija (1,9).
Svetska banka navodi da bi Centralna Evropa trebalo da zabeleži tek minimalno povećanje od 2,7 odsto, a projekcije za Rusiju ukazuju na sniženje stope rasta na 1,3 odsto u 2025. i 2026.
Ova finansijska institucija napominje da se rast širom ovog regiona stabilizovao u 2024. na nivou od 3,6 odsto, čemu je doprinela privatna potrošnja, zajedno sa osetnim povećanjem realnih zarada, priliva doznaka i zaduživanja potrošača, što je sve nadomestilo slabiju eksternu tražnju prouzrokovanu niskom stopom rasta u Evropskoj uniji.
Značajna povećanja cena hrane i usluga dovela su do više inflacije, koja je u februaru 2025. porasla na međugodišnjih 5,0 odsto sa 3,6 odsto zabeleženih sredinom 2024.
Ovo nedavno ubrzanje inflacije navelo je više centralnih banaka da povećaju referentne kamatne stope ili odlože dalju relaksaciju monetarne politike.
Potpredsednica Svetske banke zadužena za region Evrope i Centralne Azije Antonela Basani istakla je da su zemlje Evrope i Centralne Azije prošle godine uspele da očuvaju stabilan rast, iako održavanje tog rasta postaje sve izazovnije usled globalne neizvesnosti, geoekonomske
fragmentacije i niskih stopa ekspanzije ključnih trgovinskih partnera.
"Da bi se na duži rok ostvarila snažnija ekonomska ekspanzija, od presudnog je značaja da zemlje ovog regiona ubrzaju strukturne reforme na domaćem terenu kojima se podstiču razvoj dinamičnijeg i inovativnog privatnog sektora, preduzetništvo i usvajanje novih tehnologija, dodala je Basani.
U ovom izveštaju Svetske banke predstavljena je i posebna analiza mogućnosti za povećanje rasta u trenutnom izazovnom globalnom okruženju, u kojoj se naglašava značaj dinamičnog privatnog sektora.
Ističe se da bi države trebalo da ulažu više u inovacije, sprovode reforme kojima se podržavaju mlade kompanije, produbljuju finansijska tržišta i povećavaju ulaganja u istraživanje i razvoj, ali da se istovremeno i usmeravaju na usvajanje globalnih tehnologija i privlačenje stručnih znanja i kapitala.
Glavni ekonomista Svetske banke za region Evrope i Centralne Azije Ivajlo Izvorski napomenuo je da su "inovacije i eksperimentisanje u privredi od presudnog značaja za jačanje produktivnosti i preduslovi za ostvarivanje i zadržavanje statusa visokog dohotka.
"Zemlje ove regije koje sada ostvaruju srednji dohodak mogu dostići visok nivo dohotka ako njihove firme budu rasle, uvodile inovacije i takmičile se na tržištu. Iako svaka zemlja mora da pronađe svoj sopstveni pristup za ponovno pokretanje rasta, podsticanje inovacija i omogućavanje preduzetničke dinamike od presudnog su značaja", zaključio je on.
U izveštaju se zastupa stav da je, umesto u čitav sektor malih i srednjih preduzeća (MSP), potrebno ulagati u mlade i inovativne kompanije jer upravo one stvaraju nova radna mesta, što bi trebalo podržati unapređenjem pristupa izvorima finansiranja i to naročito dugoročnom i preduzetničkom kapitalu.
Dodaje se da u ovom regionu ne postoji dovoljno finansiranja zato što su preduzetnički kapital i kapitalno finansiranje i dalje na neadekvatnom nivou razvoja.
"Jačanje konkurencije od ključnog je značaja da bi se takvim dinamičnim firmama omogućilo da se probiju, jer u ovoj regiji posluje previše malih preduzeća niske produktivnosti, dok su velike kompanije malobrojne izvan sektora državnih preduzeća, koja često dominiraju tržištima i guše preduzetničku dinamiku", navodi se u saopštenju Svetske banke.
Ističe se da su potrebne i politike kojima se podstiče usvajanje inovacija i novih tehnologija u privredi, kao što su obimniji i bolje ciljani podsticaji za istraživanje i razvoj, kako bi se firmama pomoglo da postanu produktivnije i inovativnije.
"Mnoga preduzeća u ovom regionu trenutno u poslovanju pribegavaju preraspodeli resursa i rade kao proizvodni pogoni inostranih kompanija umesto da razvijaju svoje sopstvene tehnologije. Na kraju, ulaganje u ljudski kapital presudno je za privlačenje i zadržavanje radnika sa visokim nivoom veština i preduzetnika, kao i za stvaranje prilika za unapređenje veština kroz obuku", navodi Svetska banka.